Ožiljak° 5.deo ✔

9. Više nigde nismo sigurni

AMEJA

Ne očekujem čuda. Uvek kada sam ih očekivala nisu se desila. Uvek je bilo sve suprotno od onog što sam zamislila. Kada se noćima zatvorim u sobu i sećam se prošlih dana... Suze naviru i srcu je teško. Zamišljam da se ništa od ovoga nije desilo. Zamišljam da nikada nisam izgubila voljene ljude. Zamišljam da Mrki nije bio to što je bio. Da je bio neki sasvim obični čovek. Možda bi nam uspelo, možda nikada ne bi doživela crnu sudbinu. Možda bi Zeko, Namik i Neven bili živi. Možda...

Možda bi sada sedela s Nevenom koji bi bio mladi dečak, pored mene bi kavu ispijao Zeko, a Namik bi nam pričao viceve. Onda se na tren zasmejem, ali s onom gorčinom suze u oku.

Ah kad bi.. Kad bi..
Govorim u sebi dok promatram nadgrobne spomenike svih moji dragih. Danas je godišnjica smrti mog Zeke. Godine su prošle, a ja se njegovog lika sećam tako sveže i tako živo. Nikada ga neću zaboraviti. Uvek ga zamolim za oprost ako mu nisam dugo dolazila. Znam da se on ne ljuti, njegov osmeh mi tako glasno nekada odzvanja u glavi.

»Zbog tebe sam popio i rane i ozljede, metak i zatvor, Nikad te nisam izdao. Znaš, da smo rekli da je izdaja smrt, ti si mene izdala, ne čekajuči dugo, već odma sledeći dan. I to s njim.«

»Imam ja ljude, ali to nisu naša braća, lako će mi okrenuti leđa ako budu želeli, a bratstvo koje se nama raspalo, neće se ponoviti više nikad.«

"Ništa ja nemam s tim, ti živiš svoj život, ali jedno želim da znaš, ako bilo kada budeš u problemu, doći ću ja ali ne zaboravi da sam te opomenuo za to. Nikako mi se ne sviđa što si od svih izabrala baš njega."

»Samo jedno treba da zapamtiš da preživiš ovaj crni život. NIKAD NIKOME NE VERUJ, PA NI SEBI. Zapamti to dok si živa. Nikad nikome!«

»Davno sam ti rekao da ti ne znaš tko je Mrki i zbog svega toga nisam želeo da se petljaš s njim. Sada imaš posledice, to je prljav čovek Ameja, Previše prljav za tebe.«

»Ne sikiraj mi se, pokušaj da zaboraviš to, sve će da prođe i bit će u redu, ako bilo šta trebaš zovi me mila, ja sam uvek tu za tebe.«

Sećam se njegovih reči, i u srcu me stegne. Ah mili.. Oprosti mi. Oprosti što te nisam slušala, ali tada sam volela, bila sam mlada, nezrela. Kamo sreće Zeko.. Kamo sreće..

U prolazu do auta zaustavljam se pored Mrkijevog groba. Dugo nisam, nisam ustvari nikada zastala da bi se pomolila za njega. Ovaj put je bilo drugačije. Stala sam i kao da me je nešto svezalo na tom mestu. Gledala sam, gledala.. Sela sam pored. Drhtavom rukom prolazim preko imena njegovog.. Možda su me godine promenile, možda sve činjenice. Možda sam shvatila da je on samo bio čovek koji nije bio dovoljno voljen. Lažem. Bio je voljen. Bio je voljen do trenutka kada se u mom životu pojavio Albert i sve to promenio. A Mrki se promenio u zver koja me maltreitrala. Nije znao drugačije. On mi je svakako svaki dan pred očima. U Kikiju vidim njegov lik.

Mrki.. izustim tiho i još jednom pomiluje spomenik.
»Nismo imali sreće, nisam te volela kao što si zaslužio, a i ja sam zaslužila sve od tebe Mrki. Svaku bol, svaki udarac, tvoju osvetu sam zaslužila. Sada kada je prošlo sve, sada sam toga svesna Mrki. Svesna sam da si bio čovek koji je zaslužio bolje. Bolje od mene.«

Ne krene mi suza iz oka, ali nešto mi je teško. Imali smo i lepih dana. Imali smo dana koje nikada zaboraviti neću. Da te nije Mrki, ne bi bilo ni mene.

»Danas si nešto posebna, osećam te.«

»Mnogo pitaš, znaš da na takva pitanja nemam odgovor.«

»To je jedna najlepših vesti koje sam čuo u poslednje vreme. Nek nam je sa srećom, lepotice.«

»Ti si posebna lepotice, a ja nisam znao da mogu da budem ovakav. Ti si me promenila.«