Ožiljak° 5.deo ✔

17. "Nikad i nećeš biti gazda"

KRISTINA

Pokucam Delanu na vrata. Ne otvara. Uletim kao Uragan u sobu, on skače s kreveta i sklanja slušalice.

"Jesi poludela, što upadaš u sobu?"

"Kako da te inače dozovem, Mozarte? Ne čuješ ništa s tim sranjem u ušima!"

"Ovo nije sranje, opuštam se."

"Nema vremena za opuštanje, voziš me negde, ajde."

"Sad? A gde će gospođica u ovo doba?"

"Idem kod oca."

Pogledao me debelo. "Šta si rekla?"

"Čuo si. Nitko ne sme znati, voziš me."

"Zašto misliš da ću te voziti?"

"Jer nemaš drugi izbor. Čekam te."
Kažem mu, i zalupim vratima.

Pričekam ga kod auta, Vlado videvši me, prilazi.

"A lepa devojko, gde?"

"Znaš koliko mi je malo falilo da ti kažem »gde«."

Cinički se nasmeje, i uhvati me oko struka.

"Zaboravila si da si mi dužna uslugu, no ja nisam."

"Sada nije ni bitno. Svi su saznali da se viđam s ocem, i tvoje pretnje mi ništa ne znače."

"Varaš se draga, ja uvek imam asa u rukavu."

"Ne razumem?" Podignem obrvu.

"Ako mi ne utešiš potrebu svojom voljom, ja ću upotrebiti silu."

Zasmejem se na to.
"Stvarno nisi normalan. Misliš da bi nakon toga živ izašao odavde? Varaš ako tako misliš.. Ah rane moje teške rane.."

Tada me grubo hvata za lakat. "Slušaj me curo. Ne izazivaj me, jebeno nisi svesna šta sam spreman."

"Tko je tebe našao da mi je znati? Ako za sve ovo kažem Kikiju, ode ti glava."

"Ako bilo kome šta kažeš, uništit ću i tvoju majku, a i Kikija. Imam pouzdane informacije koje mogu uništiti oboje." Tvrdio je.

"Ti si cinkaroš?"

"Ne, samo se borim za opstanak kao i svatko u ovom svetu. Jasno malena?" Namignuo mi je, i u tom trenu ravno je prispio Delano.

"Vlado?"

On se trgne i pusti me. Delano ga gleda čudno, u svome stilu.

"Nešto nije u redu?"

"Samo smo razgovarali."

Delano me je pogledao, u očima sam mu videla sumnju.

"Je l' točno, Kristina?"

"Jeste, razgovarali smo samo." Grubo sam odgovorila.