Ožiljak° 5.deo ✔

29. "Nemaš nekog posla noćas?"

Kod kuće me dočeka neočekivani prizor. Dragan koji u dnevnom boravku sedi i očekuje me. Ok.. svesna sam da ćemo voditi ozbiljan razgovor. Sada i on zna da je Mrki živ. Jer Mrki je rekao da je Dragan kod njega u trenu kada smo se mi uputili u Italiju, i na kojem smo putu s njegove strane sprećeni.

Poklimam glavom kad ga vidim. Samo se gledamo, on poklima meni, šuteći.

"Dragane.. Moramo da razgovaramo." Rekla sam mu, i pogledala Delana i Kikija koji su još uvek sedeli pored.

"Sami." Ponovim, i pogledam u njih dvojicu.

Nijedan ništa ne kaže. Delano ustane i krene, Kiki zastane pored mene koja stojim na sred sobe i čekam da oni izađu.

"I mi moramo razgovarati." Šapnuo mi je, i oštro me pogledao.

Kada su izašli samo sam sela suprotno od Dragana, a on me gledao i čekao da prva nešto kažem, ali sve je ukazivalo da je još uvek u šoku od saznanja. Ne znam ni na koji način je došlo do toga.

"Ako sad nisam umro neću nikad. Uvek sam mislio da će me ubiti nečiji metak, a sve su prilike da će me ubiti Mrkijevo umiranje i oživljavanje." Rekao je zagledan u jednu točku.

Zatim je pogledao u mene. "Kako se ovo desilo? Je l' taj čovek stvaran? Šta je on, hulk?"

Slegnem ramenima i kiselo se osmehnem. Sve je poprilično već smešno i nerealno. Šta drugo da uradim?

"Stvaran je.. Itekako je stvaran.." Odgovaram i pokušavam odmisliti naš poljubac koji se maločas desio. S Draganom moramo ozbiljno porazgovarati, a ja izgledam kao luda. Skoncentriram se dobro.

"Šta se desilo Dragane? Kako ti kod njega?"

"Ženska, bio sam u gradu. Centar se nenormalno brzo ispraznio. Izgledalo je kao da ljudi beže. Sve je izgledalo čudno. Onda sam primetio na uglovima čudne ljude. Osetila se ta neka čudna atmosfera i shvatio sam da ću biti napadnut. Krenuo sam prečicom da se izmaknem centru, kad se ispred mene stvorili neki likovi i samo čuješ »Bam Bam!« Snajper! Likovi popadaju, gledam šta se dešava koji kurac, okrenem se iza sebe, ugledam Mrkija. Čoveče kad nisam umro. Reko sebi gotovo je, ja sam već u paklu, jer u raju ga sigurno ne bi sreo. Prilazi mi lik, ja se diram vidim živ sam. Kaže on meni, ideš sa mnom. Ja šutim ne dišem, šta je ovo Bogte. I odemo mi na jedno mesto. Ja nisam progovorio ni reč. Kad smo tu stigli, neke mi je stvari objasnio, a moje pitanje je bilo samo »Kako?«. On se smejao, pa se počnem i ja smejati, jebiga šta drugo da radim. Sedim u autu s mrtvim likom, koji se upucao u glavu. Nije toliko govorio u detalje, ali spasio me. Ja razmišljam, sigurno mu metak u glavi uništio celice, pa je malo skrenuo izgleda. Ali poprilično normalan izgledao je. Navodno, to je bio Milošev napad. Da ti kažem, da Mrki prati svaki njegov korak. Miloš se sveti zbog Mrkija. Mrki je mišljenja da je Miloš posve njegova stvar i da on ima problem s njim, ne s vama. Ali naravno kao što svi misle tako i Miloš, da je Mrki mrtav, on se sveti vama i zacrtao je da nas sve pobije. Mrki to neće da dozvoli ni po koju cenu. Milošev problem je Mrki, kao što reko. I Mrki želi s njim da reši stvari. A dok se ne pojavi, to će ovako da izgleda. On više nego da nas spasi trenutno ne može. Miloš nije mala riba, a nije ni Mrki. Ženska, ako se ovo između njih pretvori u rat, imat ćemo mrtve glave veruj."