Ožiljak° 5.deo ✔

34. "Izluđuješ me"

MRKI

Za nju bi spreman bio dati i život. Za nju sam spreman sve, i ovo što od mene traži je ništa šta sve mogu. Jesam li ja to dobar samo kad trebam iz koristi? Nemam što razmišljati o njezinom predlogu. Albert je na listi odavno i svakako bi se to kad tad desilo, a sada kad to ona od mene traži lično, sa zadovoljstvom ću ga živog zapaliti.

AMEJA

Nakon izvesnog vremena se vraća. Kupala sam se i soba je tako mirisna, a i ja. Oblačim na sebe svežu odeću, i kada se okrenem ugledam Mrkija ispred sebe.

"Jebote, otkad si ovde?"

"Dovoljno dugo, da sam se totalno zapalio." Odgovori.

Pocrvenim, a pri tom vidim priliku da napokon iskoristim šansu da ponovo, kao nekad, bude moj.

Dodir njegove ruke naterao me da zadrhtim čitavim telom. Napetost koja se osećala u zraku dok sam stajala ispred njega doslovce se mogla rezati nožem. Bože, šta mi se ovo događa, pomislila sam žustro izvlačeći ruku iz njegove.

Svaki atom mog bića treperio je poput latice na vetru. Jesam li normalna? Nisam mogla, a da se ne zapitam premda me istini za volju odgovor i nije preterano zanimao jer sam duboko u sebi znala da sam već donela odluku.

"Nikako se ne menjaš..."

"Kako to misliš?"

"I dalje si neverovatno lepa.. Još lepša.." Laskao mi je, i osetila sam da još jače rumenim u obraze.

"Šta mi je to koristilo u životu? To što sam lepa."

Nežno je pomilovao moje lice. Kada sam na koži osetila njegov dodir, srce u mome telu je pulsiralo neverovatnom brzinom.

Kamin je pucketao, atmosfera mi je bila poznata. Spremna sam bila da mu se predam i da budem njegova. Jer to sam uvek i bila, ali sam to duboko u sebi krila.

"Koristilo ti je kako da ne? Ja sam postao lud za tobom. Tvoja lepota me opsela i ta ludost me još uvek nije prošla."

Njegove reči su bile tako tople da sam na tren zaboravila kakav je on ustvari ludak.

Tada me je grubo uhvatio za vrat. A meni je njegova grubost prijala. Prokleto sam obožavala ovog lika i kada je normalan i kada nije.

Blagi drhtaji su mi prošli telom kad sam osetila njegov dah na mom vratu.

"Da li je moguće da te još uvek želim i da me izludiš svojom pojavom?" Obratio mi se.

Pogledala sam ga svojim krupnim očima, direktno u njegove prelepe oči, koje su neviđenim sjajem sjajile u prostoru. Kao da sam u trenu izgubila svako tlo pod nogama.

Slatko se nasmešio.

"Ne znam zašto, ali to mi se stalno dešava kad ti priđem. Ukočiš se, a tiho zadrhtiš. Toliko strašno delujem?" Upitao je sa osmehom.

"Ne, oprosti, ne znam šta mi bi.." Mucala sam sva zbunjena kao kakav tinejdžer. 

Sad iz drugog ugla dobro sam ga pogledala. Još uvek tako uzbudljivo savršen, lepo građen, elegantan, sa lepim crtama lica koje su još više isticale njegove oči. Muškarac koji je znao da drži do sebe.

Uvek je bilo prijatno u njegovom društvu. Što sam ga više gledala, to se sve više budila neka velika želja u meni da ga imam, da ponovo osetim njegove usne, koje su prosto mamile na poljubac.

Da li namerno ili ne, spustio je ruku na moju nogu. Pogledala sam ga direktno u oči, prišao mi je licu, a zatim pomerio u stranu i šapnuo na uho. "Izluđuješ me.."