Ožiljak° 5.deo ✔

48. Nikad neću biti tvoja, shvati

»Nekad pomislim kako nikada nije dobro raditi nešto za što znaš da ćeš skupo platiti na kraju.«

AMEJA

I gledam kako njena bela haljina postaje crvena. Od krvi crvena. I ona pada. Srce preskače kao pokvareni sat, dah se negde u daljini gubi. Široko otvorena usta na mome licu, koje bledi i više nema onu ljudsku boju. Sve bi dala da ovaj prizor nisam videla, ali desio se.

Miloš brzinski izvlači pištolj ali ne stigne ga usmeriti prema Kikiju koji je pre nekoliko sekundi upucao Kristinu, prestigne ga Mrki koji mu puca u glavu.

U neverici i bludnom stanju u kojem se nalazim prilazim prema Kristini, a Mrki se očajno približava Kikiju koji i dalje drži pištolj u ruci. Delano klekne prema Kristini koja još uvek daje znakove života.

"Ona je bila izdajnik, znam da je sudelovala s Milošem celo vreme! Bila je izdajnik majko, bila je izdajnik!"
Vikao je Kiki, a Mrki je suludo hodao gore-dole.

"O čemu pričaš budalo!?? Zovi hitnu pomoć brzo!"

"Svestan si šta si uradio?"
Čula sam Mrkija kako mu je postavljao pitanje.

"Ona je bila izdajica! Zato sam žurio da sprečim ovo venčanje, i da sprečim katastrofu. Siguran sam da je nešto planirala."
Tvrdio je Kiki Mrkiju.

Mrki ga je grubo uhvatio za lakat. "Ako umre, ubit ću i tebe!"
Kroz zube mu je izustio.

Delano je kao izgubljen klečao pored nje, ja sam joj držala glavu. Delano je tako sedeo i sedeo, hitna je stigla za tri minute. Odvezli su je u bolnicu. S autima smo svi krenuli istim putem.

Delano je vozio kao lud, a ništa nije govorio. Nisam se osećala dobro, izgledao je loše. A u meni je bljuvao i bes i razočarenje. Imali smo mrtvog Miloša, a ujedno i ranjenu Kristinu i to od strane njenog brata koji tvrdi da je ona izdajnik.

Nisam verovala u to, nisam htela da verujem. Kada bude bolje a mora biti, sve će mi objasniti. Duguje mi to.

Ispred operacione sale smo čekali vesti. Tu sam bila čest gost, ali ovaj put je iza tih staklenih vrata, bila moja prvorođena kćer.

Nitko nije mario za ništa osim svoja vlastita osećanja i emocije. Mrkijeva podrška mi u ovom trenutku ništa nije značila, iako ju je pružao, ja sam bila shrvana.

Pognute glave je hodnikom zakoračio Kiki. Kada sam ga ugledala okrenula sam glavu. Prišao mi je i krenuo pričati neke svoje priče. Kako je on uveren da je ona izdajnik i da smo čak Abaza izgubili zbog nje. Kako ona nije zaslužila da bude živa jer je izdala. Izdaja je smrt. Izdaja je smrt. Ponavljao je.

Tada sam ustala sa stolice na kojoj sam u punoj čekaonici čekala na vesti o svojoj kćeri i svom snagom ga udarila. Mrki se samo malo trgnuo i ništa nije uzvratio.

"U šta si se pretvorio? Ha? U šta? Ubio bi vlastitu sestru na osnovu neke sumnje, zbog mota jer je izdaja smrt? U šta si se pretvorio dete? U šta!!!?"
Vikala sam i svi su se okretali. No, on je i dalje ponosno stajao ispred mene i tvrdio isto.

"Izdala je. Siguran sam.."

"Zašto si siguran? Tko ti je to rekao, otkud znaš? Kako možeš uraditi nešto sam na svoju ruku? Kako možeš tvrditi nešto bez dokaza? Uradiš sve to a ne kažeš ocu? Kiki.. koja greška ti je ovo po redu?"

Pogledao je u Mrkija, Mrki ga je skrštenih ruku tiho i dalje gledao.

"Nisam te tako učila Kiki, nisam godine i godine živela u paklu da bi sada ti meni bio šlag na tortu za svaki trud. Za svaku reč. Za svako delo. Za svaku kap znoja!"