Ožiljak° 5.deo ✔

24. Kćeri, ne greši kao što sam ja

KRISTINA

Ameja je uvek uradila sve da spasi svoje voljene. Nisam sumnjala u to da je i ovaj put izvela šou kako bi postigla da me Miloš pusti. Ali kada se vratila, na njenom licu je bilo nešto drugačije.

Osećala sam da postoje neke stvari koje mi nije rekla. Pratila sam ju i namerno sam čula njezin i Delanov razgovor. Saznala sam za Albertov odlazak, a danas sam shvatila i njezinu bol koja je ne napušta od momenta kada je Mrki umro.

Znam kakav je Mrki bio, no ne znam detalje ali tu i tamo neku stvar sam saznala. Znam koliko je bio tolerantan, ali i tome je jednog dana došao kraj.

Znam da je bio savršen čovek, a da moja majka toga nije znala da ceni. Znam da joj je pružao sve, a ona je terala po svome. Albert nije bio loš čovek, ali celu tu nezgodnu situaciju koju su imali njih dvoje, mogli su znati samo oni. Ameja i Albert.

Bila sam mišljenja, kako je čovek kao Albert mogao da izneveri Mrkija? Pa zar je zaista mislio da će tako lako proći? Ipak je na kraju i dobro prošao. Mrkiju je uzvratio udarac, jer je Abaza, Baju, Delana, Zorana i Željka, Dragana te ostale privukao na svoju stranu, pa su mu se osvetili, i tako Mrki se ubio, a nikada nije saznao da je Albert živ i da mu je namestio.

Znam i da verovatno ne bi podneo kada bi čuo za takvu izdaju. A da se podigne iz onog hladnog groba, sve bi jih postrojio i svaki bi odgovarao.

Možda bolje što tu scenu nikada neću videti. Mrkijeve osvete su duge i bolne.

Ali on je u svemu bio pravi čovek, pravi otac, jedna divna osoba kad sve damo na stranu. Ljubav koju mi je pružao kao očuh, od svog oca nikada neću dobiti. A i sve što znam najbolje, jeste da je moju majku voleo neizvečivo. Bio je lud za njom i takvo nešto još nisam ni srela ni doživela.

Albert je voleo Ameju, no navodnu ju voli. Ali šta se desilo, pa je odustao? Koji kreten ode i napusti svoje dete i ženu tek tako? Ne razumem..

O svemu tome razmišljam kada me na vratima trgne Delanova pojava, koja u meni uzdrma svaku emociju i obara me s nogu.

"Dobro, šta ti je sad? Neki problemi?" Upitao je Delano prilazeći mi. Bože, tom čoveku ne mogu baš ništa sakriti. Samo je pitanje vremena kad će shvatiti da sam zaljubljena u nj.... – nisam stigla niti dovršiti misao kad se Delano stvorio uz mene i čvrsto me zagrlio. Istog trenutka telom su mi prostrujali trnci, a srce počelo udarati kao ludo, toliko da sam se uplašila kako će Delano to primetiti.

"Ma, zapravo, ništa posebno... Samo... sam umorna." Zajapurenih obraza pokušavala sam se izvući kako sam najbolje znala i umela.

"No, da čujem, šta je? Znaš da meni možeš sve reći." Navaljivao je i dalje prodorno zureći u mene na što sam osetila kako još jače rumenim.

Moj Bože, što se to događa sa mnom? Jesam li normalna? Bože, kada bi samo imao pojma šta osećam prema njemu, posramljeno sam razmišljala pokušavajući time umiriti svoje sada već alarmantno ubrzane otkucaje srca.

"Ne mogu da prestanem misliti o.."
Htela sam mu reći o Albertu i Ameji, te s njima što se dešava, ali on je očito mislio nešto drugo pa me uporno prekidao.

"Daj, prestani se već jednom brinuti i natoči nam po čašu vina, može? Večeras više nigde ne moram. Šta kažeš da ispečemo kokice i bacimo se horizontalu uz neki dobar film?"
Upitao je i pomilovao me po obrazu.

Osetivši toplinu njegovog dodira na svom licu srce mi je ponovo brže zakucalo. Nisam mogla, a da se ponovo ne zapitam jesam li ja to uistinu poludela kad njegov prijateljski dodir, nešto što sam još do juče prihvaćala sastavnim delom svog života sada u meni izaziva ovakvu buru emocija?