Ožiljak° 5.deo ✔

30. "Zakasnila si"

AMEJA

U tišini promatram Valentina kako spava. Sutra ga moram udaljiti odavde, moram biti sigurna da on nije u opasnosti.

Jak zvuk automobila čujem ispred kuće. Zatim stiže još jedan, pa još jedan. Šta se dešava? Kroz prozor vidim Miloša kako razbacano hoda prema ulazu. Zoran i Željko su spremni kao zapete puške. Izađem pred njega dok nije došlo do bespotrebnog sukoba.

"Šta se dešava? Šta radiš ovde?" Povikala sam na njega dok mi je išao suprotno.

Bio je besan, zgrabio me je za ruku i uveo u kuću. Rukom nakažem Zoranu i Željku da ništa ne poduzimaju.

U trenu se oko moje kuće skupilo nekoliko njegovih ljudi. Osećaj je bio kao da se spremaju u rat.

"Koji ti je? Šta izvodiš?"
Ponovo povisim glas.

"Kad si mi mislila reći? Do kad si mislila da kriješ takvu stvar?"

"O čemu govoriš?" Bila sam zbunjena.

"O tome da je Mrki živ!"

Zasmejem se.

"Šta je, što se smeješ?" Pitao me.

"Da se nisi uplašio možda? Zbog njega si došao ovde s 20 ljudi?" Smejala sam se i dalje.

"Nisi normalna! Njega da se bojim?"

"Možda bi trebao. Ako ga čak i ubiješ moraš dobro utvrditi, taj čovek ima 9 života." Smejem se.

"Koje gluposti! Ovo je lična stvar, što si krila?"

"A tko si da ti kažem?"

Uhvati me grubo za ruku, i stisne ju.

"Pitaj mene šta te zanima." Mrkijev glas ga natera da pusti moju ruku.

Miloš ga pogleda i poprilično se trudi sakriti uznemirenost. Onaj prizor kada ne veruješ svojim očima.

A gde sam sad bila da vidim Željkovu i Zoranovu facu, kad su ugledali Mrkija. A evo i njih, dolaze za njim. Obojica bledi kao zid. Gledaju u njega pa u mene, pa u Miloša, i tako u krug.

"Pa gde si prijatelju stari. Otkud tebe?" Miloš mu se obrati bahato.

"Pa eto malo svratio, čuo da si ovde, reko da te pozdravim."

Miloš se zasmeje. 
"Dobro da si se setio da se od pozdrava ne umire, a točno.. Ranije nije bilo vremena. 20 Godina nisi imao vremena, napokon sad si ga pronašao. Čestitam."

"A hvala, očekivao sam emotivniji susret, ali i ovo mi je previše, već su mi suzne oči." Govorio je Mrki i smeškao se.

"Nemoj da plačeš, rano ti je još." Odgovara mu Miloš.

"Ne uzbuđuj se, taj film nema premieru."

"Ne znam odakle bi počeli kad bi razgovarali. Možda od 96-te ?"

Mrki se prošeta do mini bara i natoči sebi viski.

"Piješ?" Obrati se Milošu.

"Ne." On strogo odgovara.

"Pa kad si prestao?"

"Nisam ni počinjao. A tebi vidim viski je izjeo mozak."

"Izdržljiv je moj mozak. Kad je preživeo metak, može i koju čašu pića."

Svi samo zbunjeno pratimo njihov dialog, koji se pretvara u verbalno zajebavanje. Zoran samo što se nije onesvestio i dalje prati Mrkijev svaki korak. Željko upitljivo gleda u mene što nisam iznenađena Mrkijevom pojavom.