𝕍𝕖𝕟𝕚 𝕍𝕚𝕕𝕚 𝕍𝕚𝕔𝕚 ☜
𝟱. 𝗱𝗲𝗼 𝗢ž𝗶𝗹𝗷𝗮𝗸 ( 𝗻𝗮𝘀𝘁𝗮𝘃𝗮𝗸 𝟰.𝗱𝗲𝗹𝗮 𝗣𝗼𝘀𝗹𝗲𝗱𝗻𝗷𝗲 𝘇𝗯𝗼𝗴𝗼𝗺 )
Tko se bori s čudovištima, brine se da se pretvori u čudovište. kad dugo gledate u ponor, ponor gleda i u vas.
„Hoćemo li nekad b...
Nedelja. Obično moj dan za odmor, ako ikako uspem preko tedna uraditi sve što moram. Preko dana odmor, a kad legnem razmišljanje kako dalje i kako se rešiti problema.
Ujutro me ni manje ni više budi neka buka s dvorišta. Ustanem i pogledam kroz prozor, vidim neko dešavanje. Unose se neke stolice, priprema se nešto. Pitam se šta je ovo?
Na brzinu se obučem i na terasi dohvatim Mrkija kako sve to promatra.
"Šta se dešava, kakve su ovo pripreme?" Pitam ga ljutito, jer sve radi po svome kao i obično. Zbog takvih stvari naš odnos je čas na vrhu, a čas na dnu.
"Pripremamo malo zabavu za zaruke."
"Kakve zaruke? Čije zaruke, Mrki?"
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Kristinine."
Umalo ne puknem od navala smeha. "Šališ se?"
"Izgledam li kao da se šalim?"
"Ali Kristina je moja kćer, valjda i mene možeš nešto pitati o tome?"
"Ona je tvoja kćer, a ti si moja žena. Živite u mojoj kući i ja sam je svojim novcem othranio. Osigurao sam joj dva života, naravno da se ja pitam." Odbrusio je.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Neukusne šale, Mrki.. Opet počinješ neke svoje igre?"
"Nisu igre. Noćas će se zaručiti, udat će se. Kuća je dovoljno velika, svi ćemo da živimo zajedno." Rekao je i blago se nasmešio.
"Tko će ju zaručiti? Kome ćeš ju dati? Mrki!?" Polako sam gubila živce.
"Vidiš ih tamo?" Pitao me je ukazivajući na ljude što pripremaju dvorište, ne obazireći se na moja pitanja.
"Oni ništa ne znaju. Nitko ništa ne zna. Pa neka tako i ostane. Kristinu ćeš svakako obavestiti. Noćas ne želim neke scene i drame, je l' to jasno?" Obratio mi je preteći.
"Koji si ti..." Izustim kroz zube, okrenem se i besno odem od njega.
Kakav čovek moraš biti da radiš sve, ali baš sve mimo nečije volje? Kako može? Taman kad sam pomislila da se promenio i možda počeo normalno razmišljati i da mu više gluposti neće padati na pamet, tih je iz dana u dan sve više, i njegove igre više nikako nisu smešne.
