Ožiljak° 5.deo ✔

8. Moj otac se pojavio s razlogom

Zvuk koji sam počela nepodnositi mi odzvanja u ušima. Zvuk poruke na telefonu.

"Nikada nisam preboleo što te godinama nisam video! Nisam ja dobar otac, jer nisam dobar čovek. Ne znam ja da budem otac, nisam to nikada bio. Ali znaj da me imaš ako ikada odlučiš da živiš život po svojim pravilima, a ne kako ti drugi određuju."

Ruka mi drhti, od muke bacim telefon. Vlado me doziva glasno. Otrčim do njega.
"Šta je, što vičeš toliko?" Razbesnim se. Ne podnosim njegov glas, ni jednu njegovu reč.

"Ne izlazi iz sobe dok te ne budu zvali. Je l' jasno?" Povikao je.

"Šta se dešava Vlado, zbog čega?" Pitala sam u strahu.

"Rekao sam ti nešto, nemoj da ponavljam!" Postao je glasniji.

"Šta se desilo? Govori mi, Vlado!" Besno sam navaljivala.

"Devojko, ne stvaraj mi probleme! Dosta imam svojih!" Povikao je.

Bio je odvratan, i oduran u poslednje vreme. Kao da se udario negde u glavu i da su mu se pomešali nervi. Odgura me u sobu. Kakav tip.

S balkona vidim kako nervozno pristižu Ameja i Albert zajedno. Kiki besan izlazi iz svog auta, Ameja trči za njim. Delano dolazi nešto kasnije.

Tiho se izvlačim iz sobe u dnevni boravak. Usprkos Vladinim rečima ja moram čuti šta se dešava.

"Naš najveći neprijatelj je podcenivanje neprijatelja. On nikako nije čovek kojeg bi trebali podcenjivati." Rekla je Ameja.

"Jako je osvetoljubljiv. Zatvor je od njega učinio životinju. Znate šta je radio 2 godine? Kopao je tunel. Sam je kopao tunel i pobegao iz zatvora. Zatim je vraćen ali sada ponovo legalno pušten na slobodu. Znate što je bio zatvoren? Nije jeo, nije pio. Bio je jako strpljiv i uspeo je. Uvukao se među moto kriminalnu bandu da bi se osvetio za silovanje svoje majke. Šta je uradio? Uvukao se među njih poput duha. Tu noć je potpuno sam ubio 7 ljudi koji su se nalazili tamo. Silovatelj? Odrubio mu je glavu. I to je ta priča.. To se proširilo gradom poput legende tada. A bio je mladić. Sada je ponovo tu. Taj isti čovek koji je učinio to zlodelo. Među nama je. Mi smo mu cilj. Ponovo zbog osvete. Osvete jer navodno smo krivi jer je on disao prljavi zrak u zatvoru, dok smo mi šetali njegovom zemljom. Pazi. Njegovom. Tada u to vreme se pojavio Mrki koji je počeo vladati njegovim poslovima, a ovaj to ne oprašta. Ne želi da oprosti. Ničiji uspeh ga ne smiruje. Suprotno. To ga ljuti." Objasnio je uzrujani Albert.

O, Bože! Zar govore o mome ocu? Moj otac jim je najavio rat? Šta hoće ovaj čovek od njih? Da li je normalan? Ako je istina to što sam čula, on svakako nije nevin čovek. Dragan zbog njega leži u bolnici.

Ne smognem više snage slušati razgovor. Istog momenta izlazim dok vidim da ispred kuće nikoga nema. Sednem u auto i odvezem se. U putu ga pozivam. Javi mi se. Odma se nalazim s njim na »starom« mestu.

"Nisam znao da ćeš tako brzo opet doći." Rekao je kad me ugledao.

"Šta je s tobom? Tko si ti? Šta hoćeš od moje porodice?"

"Tvoje? Brzo si se navikla. To nije tvoja porodica, Kristina. Ne zavaravaj se. Ja sam tvoja jedina obitelj. Ja sam tvoj otac!" Postajao je besan. Izgledao je kao zver gladna osvete i neke čudne čežnje za nečim.

"Zašto to radiš? Šta su ti uradili?" Očajno sam tražila logičan odgovor.

"Zauzeli su moje mesto. Jebeni Mrki je kriv što sam izgubio svoj položaj. Ubrzo nakon mog hapšenja izgubio sam »ime« zbog njega. Proširio je neku svoju legendu o »patronu«. Jednom me je čak podsetio u zatvoru. Smejao mi se u lice, a ja nisam dočekao da se lično sukobim s njim."

"Ti si poznavao Mrkija?"

"Jako dobro. Stari smo saradnici bili, ali kad su mene zatvorili on je iskoristio priliku i nadvladao me."

Nisam verovala svojim ušima.
"Šta ti je kriva moja majka? Šta su ti krivi ostali?" Rastrojeno sam nastavila da saznam zbog čega želi njezin pad.

"Došao je uskoro nakon što su me zatvorili. Tada se smejao, jer sam pao zbog gluposti. Gde da jedan ovakav čovek kao ja sebi dopusti takvu grešku. Ali bio sam besan. Hteo sam pobiti sve koji su silovali moju majku. Bio sam mlad, ali toliko glup da sam bio, to sam kasnije shvatio. No, ne kajem se. Osvetio sam se za njezin bol. Sada joj pokoj duši. On me ismejavao. I znao je da sam iza sebe ostavio trudnu devojku. Ameju. Ja sam ga tada zamolio da pripazi na nju. On je odbio. A čuo sam kasnije da je znao svaki njezin korak. Ali bila je mlada. Imala je samo 15 godina. Nije se hteo upuštati u takve »igre«. Nije hteo ispasti pedofil kaže on. A kasnije su se sreli. Možda slučajno, mada znam, da je i to bio plan. Hteo ju je zaštititi a manijak se zaljubio. Preuzeo je moj posao, zavladao, čak mi oteo prvu i jedinu ljubav."

Doslovno sam ostala bez zraka kad mi je to sve ispričao.

"A ti njega danas nazivaš ocem? I da se ne svetim? Sve ću ih pobiti, Kristina. Sve do zadnjeg! Ja jesam lud i još luđi ću biti! Neka sad on odozgo prati moj rad." Zapretio je.

Otvorenih usta sam gledala u njega. Bila sam šokirana. To je znači to? Mrki je razlog. Opet je Mrki razlog, pa i ovome sranju. A dokle, Bože? Pa taj čovek ne da mira ni iz groba? Ne mogu da verujem šta sam upravo čula.

"Šta je? Sada nemaš reči? Imam li dovoljan razlog?" Pitao je.

"Nijedan razlog nije dovoljan da ubiješ sve te ljude. Sve te nevine ljude!" Povikala sam.

"Nisu oni nevini. Nitko na ovom svetu nije nevin. Oni su ubice, ja sam ubica, ti si ubica, svi smo ubice, Kristina." Podozrivo je rekao zapiljivši se u mene dok mu je na usnama lebdio vrckav osmeh.

"Koji si ti manijak.." Tiho prozborim.

Uhvati me za ruku kada krenem otići, jer mi je zlo od njegove pojave. "Još čemo se videti. Uskoro kćeri."

Pogledom ga odskeniram od glave do pete, otmem se i sednem u auto. Naglo se odvezem.

Putem do kuće udaram po volanu! Besnim. Ludim. U šta sam se uvalila? Šta će sada biti? Kako ćemo se spasiti ove napasti? Bog neka mi bude svedok da ću ubiti ovog lika ako samo još nešto uradi. Ne zvala se Amejina kći, ako to ne uradim. Iako bilo poslednje.

Ova tišina nije značila ništa dobro. Ako nešto, to sam naučila. Oluja koja se spremala nije mirisala na dobro, osetila sam da će ta oluja odneti sve pred sobom.