Ožiljak° 5.deo ✔

11. Susret s vragom

Ako možeš da sačuvaš prisebnu glavu, kada svi oko tebe gube svoju, i okrivljuju te za to. Ako možeš da veruješ sebi, kada svi u tebe sumnjaju i sam pridodaješ njihovim sumnjama. Ako možeš da čekaš, a da ti ne dosadi čekanje, ili ako si prevaren da sam ne varaš, ili ako si omrznut da sam ne mrziš, a da pri tom ne izgledaš predobar ili premudar. Ako možeš da sanjariš a da snovi ne ovladaju tobom. Ako možeš da maštaš, a da ti maštanje ne bude cilj. Ako možeš da se suočiš s uspehom i neuspehom i smatraš te dve varke kao da su potpuno iste. Ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao izvrnu nitkovi kako bi od nje napravili zamku za budale, ili da promatraš propast onoga čemu si posvetio sav život, i da pogrbljen s dotrajalim alatom opet novo stvaraš, ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve i tetive, da te služe dugo i ako si ih nemilice trošio, i da izdržiš kada nema ničega više u tebi sem volje koja ti dovikuje- istraje. Ako možeš da razgovaraš s nižima od sebe i ne istakneš svoju superiornost, ili da u društvu s višima od sebe sačuvaš svoje dostojanstvo. Ako ni prijatelj, ni neprijatelj ne mogu da te uvrede. Ako te svi cene, ali ne previše. Ako možeš da ispuniš jedan minut sadržajem koji traje 60 sekundi, tvoja je zemlja i sve što je na njoj, i iznad svega bićeš čovek.

AMEJA

Noćas se spremam na susret s njim. Znam da i on zna da ću doći. Svatko svog neprijatelja dobro poznaje. On mene dobro poznaje, ako sam ja njegov neprijatelj.

Miloša sam upoznala kao 15-godišnja devojčica može se reći. Tek sam počela da živim. Tek je moj život dobio neki smisao. S ekipom smo se družili u klubu, ili u nekom od nama poznatom lokalu, Miloš je tu često zalazio i sklapao neke poslove. Tajni dogovori su se odvijali uvek u odvojenom separeu ili u v.i.p. prostorima. U nekoliko navrata sam shvatila da poznaje pokojnog Zeku. Ali se Zeko ustručavao mnogo razgovarati s njim, uvek je govorio da je malo "lud" i da ne želi s takvima u kontakt. Nisam se obazirala na njega. Na Miloša. Bio jeste luckast, ali ja sam bila premlada za njega, ništa o ljubavima nisam znala. No, jednog dana je priseo do mene kada sam sama ispijala kavu i čekala Baju i Namika da odemo na bazene. Započeo je bezazlen razgovor, ja sam odma pala na njega. Iz bliza je izgledao još vatrenije. Zaljubila sam se i odlepila. On je bio moja prva ljubav. Ubrzo sam postala i njegova devojka. A ne zvanična, krio me zbog mojih godina. Nakon 2 meseca tako zvane tajne veze, saznala sam da sam trudna. On je pobesneo, nije želeo ni da čuje za to dete, još manje da ću roditi. Voleo me kaže, ali za decu mu je bilo rano. Bio je mišljenja gde da dete ima dete. Doslovce ja. U međuvremenu majku su mu silovali neki luđaci iz moto krimi grupe koja je tada harala gradom. Nije mogao to da podnese, on je odlučio da će se osvetiti. I osvetio se, ali je pao. Pao na tome i bio je uhapšen. Zatvorili su ga. Sećam se da je trebao dobiti navodno oko 20 godina zatvora. Nikada više se nismo videli.

Do danas. Danas ću se s njim sresti licem u lice. Ali više nisam naivna devojćica koja sam bila tada. Ja više nisam ona stara.

Iza sebe imam kilometre tuge i bola koji su me pretvorili u Ameju koja sam danas. Kažu duše nemam, zla sam i loša, bahata i luda, opasna i nepredvidljiva. Sve sam to. Ali nisam sama birala da budem takva. Mene je na to naterao život. Malo i karakter, ali najviše sudbina. Neka me i ogovaraju, imaju za što.

Kada pogledam u ogledalo i vidim ožiljke na sebi, setim se prošlosti. Svaki ožiljak ima neku svoju još uvek otvorenu ranu. Nisu zarasle. Nisu sve moje rane zarasle. Mene u duši mnogo boli, zbog gubitaka, zbog poniženja, zbog svega lošeg. Najgora je smrt. To je jedini gubitak. Ostalo ne možeš izgubiti. Izgubiš ljubav, prijateljstvo, moć, obraz, ali kad izgubiš osobu, to se ne može porediti s ničim.

Albert je tiho ušao u sobu, kada sam se zatvorila u tu istu da razmislim. Da se pripremim na susret s Milošem.

Seo je pored mene koja sam se gledala u ogledalo i od nervoze stiskala pesnice. Ruku je stavio na moja leđa, pognula sam glavu.