Ožiljak° 5.deo ✔

50. Da jednom kao ljudi završimo ovu stvar

MRKI

Bila je loša. I loša je ostala. Ali kad sam je ugledao prvi put u meni je probudila emociju. Nosila je crvenu haljinu, širokog dekoltea, njena prirodna lepota krasila ju je. Lice joj je bilo lepo, belo. Opojni miris bio je melodija za moje nosnice, i tako se širio po mome telu, po mojim venama sve do mog srca.

Zadrhtala je kad sam joj pružio ruku, uzvratila je sa osmehom. Zakleo sam se da će biti moja, jer sve što sam tad želeo i dobio sam. A nisam je video kao trofej, već sam smatrao da je ona osoba koju treba ljubiti nežno i polako. Nisam je ljubio nežno, nisam ni polako. Ljubio sam je grubo, a dugo i zauvek.

Nisam odoleo njenom pogledu, dodiru, a nisam odoleo ni njezinim rečima koje su zvučale kao stih iz njenih usta. Obećao sam sebi i ispunio obečanje. Udala se za mene, zavolela me i rodila mi je sina. Pečat našoj ljubavi dao sam i činio sam sve da ona bude sretna.

Kako je zabolelo kad sam shvatio i saznao da joj drugi greje postelju kad mene nema. Dok sam rizikovao svoj život i upuštao se u opasne poslove, i to ne samo zbog sebe već da bi i ona imala sve što poželi, srušen mi je ego i uništen ponos. Nije me bilo, nisam bio kod kuće, ali to sve zbog toga što sam se bavio i bavim se poslom koji je takve naravi.

Odrastao sam u takvom svetu i tako sam naučen. Kad sam shvatio da me zamenila za drugog, osećao sam se nedovoljno dobrim. Osećao sam se praznim i lošim. Postao sam zver jer sam imao pored sebe zmiju, i nju i Alberta. Nikako nisam želeo niti hteo ikako da pomislim na sticaje okolnosti, već sam automatski prešao na bes.

Stiskao sam pesnice i popio nekoliko pića, onog dana kad sam saznao. S vremenom sam primećivao da su pogledi između nje i Alberta bili drugačiji. Njihovi razgovori su bili bliski. Posumnjao sam kad sam primetio preteranu zabrinutost za Ameju od strane Alberta. On je trebao da bude živi zid koji će se brinuti o mojoj ženi, a ne da realno izražava svoje emocije unatoč meni i kad sam bio prisutan.

Kad sam s njom legao u krevet osetio sam na njenom telu muški parfem, video sam ljubavne tragove. Primetio sam, shvatio sam. Namerno sam postavio kamere u sobu, gde jednom Abaz nije uspeo da sakrije trag njih dvoje. Ja sam imao povezan uređaj na mobitelu, tad sam bukvalno pratio njih dvoje na našem bračnom krevetu.

Totalno sam poludeo i mislio sam da ću ih istog trena ubiti. Ali još neko vreme sam odlučio da šutim. I kao namerno, još sam se razboleo. Diagnosticiran mi je rak. Ali sva sreća u početnoj fazi. Krenuo sam na lečenje u Španiju, manje više sam tamo odlazio zbog toga, a svi su mislili da je posao u pitanju. Bio je do neke mere, a kasnije je to bila borba za goli opstanak, borba za život.

Bolest se povukla na vreme, krio sam emociju koja me razdirala do te mere da sam skoro pukao, jer pomisao da će me ubiti ta glupa bolest, bila mi je nerealna. I već tada sam mesecima razmišljao kako i šta ću da uradim. Alberta sam poslao na rad u inostranstvo. Točno sam primetio da se Ameja tada promenila i bila je ona stara, a kad se on vratio, i to još s devojkom, koju je nameravao oženiti, ta bolesna emocija s njene i njegove strane ponovo je planula.

Znao sam. Odavno sam znao, ali sam šuteo. I rekao sam sebi, da bi joj čak i oprostio, iako mi to ego nije dozvoljavao, upravo taj ego koji je bio srušen zbog nje, ali ona nije prestajala. Svesno je nastavljala s greškama. Nije me poštovala ni jednog trenutka, i još je otišla s Igorom u Dansku. Nisam znao šta se tamo dešavalo, ali pomisao da me prevarila i s njim, ubijala me.

Jesam uradio to što sam uradio. Na njenu glavu sam naslonio pištolj, ali nisam ju mogao ubiti. Ruka mi se tresla, bio sam besan. Bio sam totalno uništen, jer meni kojeg su svi poštovali i koji sam za ljubav ubijao, za nju ubijao, da mi to uradi? Nisam mogao da podnesem.