Ožiljak° 5.deo ✔

1. Još uvek je pokoran "njoj"

Nisam bila mala bezbrižna devojčica koja bi se igrala s lutkicama, ili kao tinejdžerka svakodnevno postavljala slike na društvene mreže u "ovakvom" i "onakvom" izdanju. Otkako sam shvatila tko je moja majka i do poslednjeg detalja proučila njenu prošlost, počela sam se joj diviti i znala sam da se ne mogu mnogo razlikovati od nje. Ona je bila oduvek moj idol. Ona je prekrasna lepotica, koja je u pogrešno vreme svoje mladosti, kročila u svet koji do tada nije potpuno poznavala. Mrki patron je bio njen muž, koji ju je "zarobio" svojim okovima, jer je bio opsednut njome. Ona se zavaravala da ga voli, no volela ga je do momenta dok nije pokazao svoje pravo lice. Lice zveri. Ta zver je budnim okom pratio svaki njezin korak i nije joj dao disati. Celi njezin život je pretvorio u golu borbu za opstanak. Izgubila je najbolje prijatelje, poznanike. Izgubila je sina, mog polubrata. Pretrpela je golgotu, javni linč, uprljala je ruke. Priredio joj je uspone i padove, ali nakon svakog pada se podigla. Ona je lavica. Ona je žena kraljica.

Albert. Desna ruka mog pokojnog očuha Mrkija, bio je povod za ludost moje majke. Zaljubljen rob u kraljicu, učinio je sve da Ameja bude njegova. Nije mario što mu je život visio o koncu, jer zaljubljen čovek je luđi od serijskog ubice. Rođen spreman da ispred sebe sruši sve i svakoga, da na kraju postigne cilj. A to je da u većnost kroči s njom. Svojom voljenom.

Ali Mrki nikada neće niti može biti zaboravljen. Ameji se njegov poslednji trenutak dok je bio u životu vrteo svaki dan kao film u glavi. Potegao je obarač na njene oči, u njihovoj porodičnoj kući, kada je saznao za njenu prevaru s Adrianom. Nikada nije saznao da je Adrian bio njegov polubrat. Ili je možda to znao, pa nije mogao podneti? Nikada nakon svih svojih nasilnih postupaka nije iznova osvojio Ameju, a nije ni imao pristup. Jedina stvar koju je koristio bila je sila. A silom nije ništa postigao. Naprotiv. Sve više ju je gubio. Na kraju odlučio je sa sobom okončati, jer nije više podneo sramotu. A ni činjenicu da nikad više neće biti njegova.

Ameju će doživotno pratiti njegov ožiljak, a posledice tog istog trpet ćemo svi.

Moj polubrat Kiki. Sin Mrkija i Ameje, zvanično je zakoračio u svet svog oca, kada je kao klinac ispalio nekoliko metaka iz pištolja u majčinog neprijatelja Italiana koji ju je tada napao u vlastitoj kući. Od tada je u njemu tekla vrela krv i Ameja nije mogla učiniti ništa da ga odvrati od namere. A namera mu je bila da nastavi gde je njegov otac stao. S vremenom je sve više ličio na njega. Imao je njegove fraze, pokrete, reči. Njegov stav i figuru. Njegov osmeh i ljutnja bili su preslikani Mrki. Nekada je doslovce toliko ličio na njega, da sam pomislila da slušam očuha. Majku je izuzetno poštovao. Mnogo ju je cenio, njegova ljubav do nje bila je neopisiva. Ona je za njega bila zaslužena za titulu koju je nosio. A to je čisto ime svog oca. Kada su ga videli ljudi bi mu se odmicali. Jednako su ga poštovali kao nju. Otkako je rodila Albertu sina Valentina, odlučila se povući iz posla. I dalje je bila tu kao promatrač, ali iz daleka. Njeni ljudi su je i dalje pratili. Tu je bio i Albert kao njena verna senka. Kiki je bio dosta mudar i inteligentan, ali bez moje pomoći ne bi uspeo. Zajedno smo se borili, radili, smejali, plakali. Bili smo mnogo povezani. A u jednom pravcu nas je vodila ista želja. A to je da pronađemo ubicu svog brata Nevena i da ga kaznimo na svoj način. A taj način znali smo svi. 

Pre tačno mesec dana kročila sam u takozvanu kuću pakla. Tako ju je nazivala moja majka Ameja, iako je još uvek boravila u njoj, jer je ona bila nasledstvo koje je pripadalo njoj i Kikiju nakon Mrkijeve smrti. Osećaj kada sam nogom prešla prag te kuće gde se odvilo pola njenog života, bio je nekako čudan. Kroz mene je prošao neki poseban osećaj. Bilo je hladno. Ja sam se u toj kući osećala hladno, jer se u svakom njenom uglu mogao osetiti Mrki. Osetila se njegova prisutnost. Osetilo se da je blizu, iako ga već tri godine nema.

Ušla sam kao prva dama. Otvorena su mi vrata, za mnom su uneli moje kofere. Kiki me tada nije dočekao, bio je u inostranstvu. Sporim koracima sam prošetala do dnevnog boravka. Gledala sam u fotelju gde je nekada sedeo. I dalje je na istom mestu. Njegove slike su uklonjene. Kao da ga je Ameja htela izbrisati iz postojanja. Verujem da to nije mogla. On je ostavio ožiljak koji se nikada ne može ukloniti. Ožiljak na njenoj duši, srcu i u njenom životu.