𝕍𝕖𝕟𝕚 𝕍𝕚𝕕𝕚 𝕍𝕚𝕔𝕚 ☜
𝟱. 𝗱𝗲𝗼 𝗢ž𝗶𝗹𝗷𝗮𝗸 ( 𝗻𝗮𝘀𝘁𝗮𝘃𝗮𝗸 𝟰.𝗱𝗲𝗹𝗮 𝗣𝗼𝘀𝗹𝗲𝗱𝗻𝗷𝗲 𝘇𝗯𝗼𝗴𝗼𝗺 )
Tko se bori s čudovištima, brine se da se pretvori u čudovište. kad dugo gledate u ponor, ponor gleda i u vas.
„Hoćemo li nekad b...
"Kako možeš da uradiš takvu glupost!!?" Vikala sam na Kikija kada su se vratili.
"Nisam pomislio da neću uspeti. Imao sam dogovor s moto.."
"Kakav dogovor? Kakav dogovor k vragu, Kiki!" Prekinula sam ga, jer sam bila besna. Nervozno sam hodala gore-dole po sobi. Ostali su svi sedeli nemo, nitko se nije usudio pisnuti.
"Svestan si u šta si nas uvalio? Svestan si?" Pitala sam unoseći mu se u facu.
Mislila sam da će mi nešto odgovoriti, ali on je samo zašuteo. Znao je da je zasrao stvar.
"Ameja, nismo trebali da ti ne znaš..." Započeo je Baja.
"Zaveži! Ti zaveži Bajo, ajde što Kiki, ali šta si ti mislio neznalico? Poludeli ste? Jeste svi poludeli? Delano?" Obratila sam se njemu. On je samo podigao glavu, stojeći mirno, ne govoreći ništa.
"Pa da.. šta bi drugo očekivala. Jeste se vi to urotili protiv mene? Jeste li? Ili ste poludeli svi do zadnjeg?" Pitala sam gledajući od jednog do drugog. "Opasna greška Kiki.. Životna greška.." Ponavljala sam.
"Šta i može? Bili smo jako blizu."
"Koji vrag blizu, Kiki? Oteo si ga i ranio njegovog čoveka. Abaz je ranjen, u teškom stanju. Ni Dragan se još nije vratio iz bolnice. Šta hoćete da svi pomremo? Koji vrag ..." Besnela sam.
Tada je stigao Albert. Bio je bled u lice. Pogledala sam ga i odma sam znala da nešto nije u redu.
"Alberte.." Tiho sam izustila. Pogledao je svakoga, na kraju mene. Ostali su si upućivali poglede u neizvesnosti.
"Ne govori..." Uhvatila sam se za glavu, duboko sam udahnula.
"Živ je, ali.." Započeo je.
"Ali šta, Alberte..?" Vrisnem.
"Teško.." Promrmljao je.
Od muke sam sela na pod. Ponovo doživljavam prekretnicu, ponovo ona bol se javlja u grudima. Albert klekne pored mene. "Ne dodiruj me.." Samo tiho izustim.. "Opet.." Tiho govorim. "Da ne doživim opet.." Nastavljam tiho govoriti.
"Izađite svi." Kažem tiho.. Oni i dalje svi stoje pored, nitko ne odlazi. "Izađite!" Povičem glasno.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Polako se svi usmere ka vratima, Albert namigne Delanu, videla sam. Delano ostaje. On je nekako uz mene i sa mnom uvek provodio te teške momente, ostao je uz mene. On je znao da me smiri.
"Ameja, nije još ništa završeno, ne uzrujavaj se." Tešio me, prolazeći mi kroz kosu, onda nekako skvrči te prste, skloni ruku. Kao da se nešto zakočio.
