Ožiljak° 5.deo ✔

46. "Molim te da ne radimo ovo, tata"

( * * * )

Noć je bila kratka. Tko zna koja po redu mi je takva. Ali jedino dobro u tome svemu je to, da se danas udaje moj kći, a to ne za Vladu, ajde nešto pozitivno. A šta da radim kad mi mozak radi sto na sat, i nikako da shvatim šta je Mrkijev sledeći potez.

KRISTINA

Belu venčanicu ću danas obući, ali ne za tebe dragi, nego ću svoj život predati u ruke čoveku kojeg ne volim. Razmišljam kako bi bilo da se upucam na vlastitoj svadbi, jer neću ovo da podnesem.

Neću podneti njegove gadne ruke kad mi bude stavljao prsten, a nit ću moći slušati plaćenog matičara kada bude po tko zna koji put čitao "zapovedi" života koji je sve samo ne dobar.

Dvorište je u trenu postalo svadbeni prostor, ukrašen s belim orhidejama. Sve izgleda tako savršeno, a mene nije briga za to. Samo da što pre prođe, samo da završi.

Promatram venčanicu na mome krevetu, isekla bi je na komadiće i zapalila. Ameja me obišla pre sat vremena i rekla kako me očekuju, a ja se još nisam spremila. Šminkerka je već došla. Sredila me i pripremila. Gadi mi se. Sama sebi se gadim. Ceo svet mi se gadi.

Svi su elegantno obučeni. Vlado još nijednom nije došao. I bolje što nije. Ako ga barem do njegove, ili moje smrti moram trpeti, bolje da to bude što kraće i manje da ga gledam.

AMEJA

Gledam je kako je divna i prelepo izgleda. Moja mala devojčica, koje sam ostala željna, mala curica koja mi je toliko nedostajala, sada je odrasla žena i udaje se.

Pratim Mrkija kroz prozor Kristinine sobe. Tako se cinički smeši i tko zna šta je ovom čoveku u glavi. Razmišljam i što više razmišljam, ne mogu se povezati s njegovim mozgom i nikada ne mogu da razmišljam kao on.

Trgnu me Kristinina ruka na ramenu, kad je tiho projecala da je gotova. Pomilovala sam je po licu.

"Sve će biti dobro, veruj meni." Tešila sam je.

"Šta može biti dobro? Vlastitu kćer daješ čoveku kojeg ne volim, zbog čega? Čijeg dobra? Svog?"

Podigla je obrvu, osećala sam se uvređeno. Ispred mene je stajala Kristina. Moja kćer koja me upravo možda u neznanju uvredila.

"Šta ti znači to »mog dobra«?"

"Zato da u Mrkijevim očima budeš ona dobra, ponizna Ameja, pristala si na ovu nesretnu udaju?"

"Kakve su to reči? Čuješ li sebe?"

"Čujem i jako dobro vidim za razliku od tebe majko! Tko zna koji put si opet pogrešila i pitam se hoćeš li prestati da grešiš? Znaš, bila si mi uzor, a sada se gadno kajem zbog toga."

Nije se ni okrenula iza sebe kada je napustila sobu. Šuteći sam gledala u nju i doslovno sam progutala reči koje sam joj htela uputiti.

KRISTINA

Nervozna sam. Pucam po šavovima. Možda nije zaslužila da joj se obratim ovako, i to na današnji dan. Kako li će sada da odglumi sreću, nakon reči koje je čula?

Po mene koja čekam u dnevnom boravku, dolazi Baja. Veselo mi se nasmeši, kiselo mu vratim osmeh i ruku pod ruku me izvede.

Gde god se okrenem nigde oko sebe ne vidim Vladu. Nisam toliko zabrinuta jer me taj čovek apsolutno ne zanima, iako bi trebao jer će za koji minut postati moj muž.

Kada me Baja vodi prema tom omišljenom oltaru, ruke mi se tresu i znojim se. Moj veo krije tužno lice, koje ne mogu promeniti.

Mrki se okrene prema meni i svi su pogledi upućeni na moju venčanicu i mene.

Koliko god sam tog čoveka volela i cenila kao oca, jer to mi je uvek bio, ni sada nisam mogla da ga gledam s mržnjom, jer prosto u sebi je imao nešto što me kočilo. Nikad se ga nisam bojala. Mrki je imao tu ruku »oca« koja mi je uvek falila. Taj dodir, i te reči koje su me uvek uzdisale. Jako je dobar motivator, i mnogo toga sam naučila od njega. Uvek mi je činio dobro, ali nisam razumela zbog čega me je kažnjavao s ovim groznim činom i ovakvom odlukom.

Nikada nisam osetila da mi pored njega nešto fali, jer se celo moje detinstvo i dok bila kod usvojitelja, trudio da imam sve i da se osećam voljeno. Ameja ne zna mnoge stvari, ali krišom mi je donosio slatkiše i kad sam bila starija slao novce. Nisam ga zavolela zbog tih materialnih stvari, već zbog njegovog ponašanja, stava i karaktera, jer on nije to morao a radio je. On nije moj pravi otac, ali kamo sreće da jeste, jer je otac koji se može poželeti.

O svemu tome razmišljam dok zadržavam suze u očima jer mi taj na izgled grozan, a u duši divan čovek svojom odlukom sada uništava život.

Baja me doveo do Mrkija. On je stajao nedaleko od matičara i trebao me je predati mladoženji.

Drhtala mi je ruka kada me je uhvatio. Krenuli smo dva, tri korala i stao je. Svi su nas gledali, osećala sam se neugodno.

"Zašto toliko drhtiš?"
Pitao me je.

"Nije mala stvar »udati se«."
Usta su mi se osušila, nekako sam govorila, ali teško.

"Nije lako, i ja sam se ženio. Jednom i nikada više."

"Ti si se oženio iz ljubavi."

"Ja sam se oženio iz opsesije."

Pogledala sam ga, očekivala sam opet neku rigoroznu vest.
"Ali nikada se nisam pokajao."

"Jer si zavoleo."

"Ludo zavoleo." Odgovara.

"A ja se kajem već sada."

"Zašto bi se kajala?"

"Iz poštovanja do tebe, udat ću se. Jer ako ti to smatraš ispravnim, smatram i ja. Mislim da svako tvoje delo ima objašnjenje, ali živo me zanima koji je za ovo razlog?"

Malo se kiselo nasmejao, pa se nageo prema meni.

"Nikada ne čini stvari »iz poštovanja« do nekog. Nikada ništa ne radi zbog nekog drugog. Nikad Kristina, dobro to zapamti."

Krenuli smo napred i bilo smo već bliže oltaru. Vreme kao da je stalo, morala sam to da učinim. Okrenula sam se prema njemu i zaustavila ga.

"Molim te da ovo ne radimo tata, molim te."

Pogled mu je bio širok kojeg do sada nisam videla. Nesvesno sam ga nazvala ocem, i nije mogao da sakrije to uzbuđenje i iznenađenje.

"Ali onda moj plan ne bi imao smisla."

"K vragu i planovi, molim te okončaj ovo, uradit ću sve što budeš rekao, ali molim te.."

"Onda ćeš se udati, jer sam ja rekao!"Njegov glas bio je oštar i grub, takav ton nisam očekivala.

Nisam više ni reć rekla i uputili smo se dalje do oltara.

Nisam ni obraćala pažnju više na nikog od prisutnih. Bojala sam se samo da ne vidim Delana jer njegov ponižavajući pogled ne bi podnela. Stala sam ispred oltara kao glupa mlada, jer ja ovaj put čekam mladoženju i stojim sama. Jesmo li zamenili uloge? Otkad žena čeka čoveka? Mrki i njegovi fazoni..

Štiklom lupam od pod, nervozna sam. Matičar pita ako smo spremni da počnemo.

Šta da počnemo, gde je Vlado? Pored mene stoji samo Mrki.

"Jesmo."

Iza sebe čujem poznati glas i ugledam široki osmeh, kojeg prati aplauz prisutnih, a ja se skoro onesvestim od šoka. Izgleda kao milijun dolara i upravo je stao pored mene. Nejasno pogledam u Mrkija koji sam klimne glavom, a moju ruku preda Delanu.