𝕍𝕖𝕟𝕚 𝕍𝕚𝕕𝕚 𝕍𝕚𝕔𝕚 ☜
𝟱. 𝗱𝗲𝗼 𝗢ž𝗶𝗹𝗷𝗮𝗸 ( 𝗻𝗮𝘀𝘁𝗮𝘃𝗮𝗸 𝟰.𝗱𝗲𝗹𝗮 𝗣𝗼𝘀𝗹𝗲𝗱𝗻𝗷𝗲 𝘇𝗯𝗼𝗴𝗼𝗺 )
Tko se bori s čudovištima, brine se da se pretvori u čudovište. kad dugo gledate u ponor, ponor gleda i u vas.
„Hoćemo li nekad b...
Glava mi je bila puna svega. Tu veče kada je Mrki bio u nekom poslu, odlučila sam da prošetam. Gušila sam se u kući i sve me tako podsećalo na prošlost, naročito nakon Abazove smrti. Nisam se dobro osećala, morala sam se nadisati zraka.
Samo mirno jezero i priroda. Disala sam punim plućima. Ovde sam se uvek odmarala i opuštala. Albert je nekoliko puta zvao, da se želi naći sa mnom. Zbog onoga što sam predložila Mrkiju, pristala sam da dođe. Želela sam da budem sigurna u to što sam htela, a naravno da sam ga htela pitati i o Adrianu, čijeg leš nije spaljen, te zašto?
"Tu si.." Tihim glasom mi se obrati kada dođe.
Pogledam ga u oči. "Tu sam.." Razmišljam kako sam nekada za tim očima ludela i koliko dobrog, a i lošeg mi je doneo. Razmišljam kako mu nikada nisam u potpunosti verovala, iako sam samu sebe uveravala da je to tako. Uvek je postojala jedna trunka nepoverenja. Ne zbog ljubavi ili toga što smo imali, nego uvek je postojala doza straha da će nešto učiniti loše.
"Opet si došla ovde? Sve je u redu?"
"Kako me možeš to uopće pitati? Znaš kako je.."
"Ako misliš na Abaza.. "
"Mislim i na Abaza, i na Adriana. Mislim na sve Alberte.. Neću dužiti i direktna ću biti. Što si lagao?"
"O čemu sam lagao?" Pravio se da ne zna.
"Rekao si kako si Adrianovo telo spalio, no to nisi uradio! Zašto si lagao?!!"
Prošao je rukom kroz kosu, pomalo nervozan.
"Kako si saznala?"
"A znači istina je? Saznala sam, da. Nije bitno kako. Jesi li svestan da si me s time pogurao u govna?"
"Nisam ja..."
Prekinem ga. "Nije ni bitno Alberte. Nije ni prvi put da si me lagao. Lagao si o svemu i svačemu. Sad sam samo sigurnija u to što mislim."
"U šta?"
"Da si jedna obična kukavica iza lica jakog frajera."
Ops! Esta imagem não segue nossas diretrizes de conteúdo. Para continuar a publicação, tente removê-la ou carregar outra.
Uhvatio me je za ruku grubo.
"Opet počinješ.." Kroz zube prosikti.
Otmem svoju ruku iz njegove. "Nisam ni prestajala, da bi tek sad opet počela!"
"Ameja..."
"I da! Znam zašto te uvek bolelo kada sam te nazivala kukavicom. Znaš? Jer to jesi i istina boli!" Nastavljala sam. Tek sada u ovom momentu sam shvatila koliko sam na njega besna.
Bilo je mračno. Čak sam počela da shvaćam u kakvoj se nalazim situaciji, sama. Možda nam se razgovor pretvori u sukob. U to ranije nisam bila sigurna, do sada kada se njegovo lice počelo menjati, i kada se klupko počelo odmotavati.
