𝕍𝕖𝕟𝕚 𝕍𝕚𝕕𝕚 𝕍𝕚𝕔𝕚 ☜
𝟱. 𝗱𝗲𝗼 𝗢ž𝗶𝗹𝗷𝗮𝗸 ( 𝗻𝗮𝘀𝘁𝗮𝘃𝗮𝗸 𝟰.𝗱𝗲𝗹𝗮 𝗣𝗼𝘀𝗹𝗲𝗱𝗻𝗷𝗲 𝘇𝗯𝗼𝗴𝗼𝗺 )
Tko se bori s čudovištima, brine se da se pretvori u čudovište. kad dugo gledate u ponor, ponor gleda i u vas.
„Hoćemo li nekad b...
Prvi put sam doživela gubitak. Ovako blizu, ovako lično. Abaz je bio jako poverljiv čovek. Koliko sam imala priliku da ga upoznam, znam da je bio jako dobar. Može li uopće netko tko je mafija biti dobar? Nazivati ga dobrim čovekom? A on ubija, muči ljude, preprodaje drogu deci, ljudima, bolesnicima. Može li to biti dobar čovek? Može. Može, jer ovde su svi loši u očima drugih. A za nas postoje dobri, bolji, loši, lošiji, zli.. Ima više tipova ljudi koje mi tako delimo.
U ovom svetu ne zna se da obične ljude, jer mi se s običnim ljudima ne družimo. Ja sam obeležena jer sam kćer takvih ljudi i od ovog sveta ni da sam htela nisam mogla pobeći. Kako kćer mafijaša da bude ugledna dama? Poznata? Na dobrom glasu? Nikako. Svgde bi ostavljala pečat, a posao nikada ne bi dobila. Ili bi ga i dobila ali zbog pretnji i na silu, ne zbog svog znanja ili pameti.
Opet sam otišla predaleko sa svojim mislima. Mislim da bi mi mogla jedna jaka kava pomoći. Odem si ju napraviti.
Ameja i Mrki su se zatvorili u sobu. Sve ja vidim, tako sam i primetila da je njihov odnos sve osim na bazi mržnje kao što je to bio nekada. Psihički se spremam i na ponovne akcije koje će uslediti. S obzirom na to da se patron Mrki vratio, sve će da se promeni. Šta će se desiti Milošu, ne znam. Ocem ga ne nazivam, jer oca imam. A to je Mrki.
"Mogu ti se pridružiti?" Slatki Delanov glas me omami kada mi priđe iza leđa.
"Uvek zgodni, sedni." Nasmešim mu se.
"I..?"
"I šta?" Podigne obrvu, upučeći mi pogled s čudnom grimasom na licu.
"Kad ćemo se družiti ti ja.. Nimalo ti ne nedostajem?"
Ubrzo je njegova čudna grimasa nestala. Usta mu se raširila u predivni osmeh. Oči su sijale, obrazi rumeneli.
"Ne znam kako će sve ovo završiti."
"Zašto mora da završi?" Pitam ga.
Rất tiếc! Hình ảnh này không tuân theo hướng dẫn nội dung. Để tiếp tục đăng tải, vui lòng xóa hoặc tải lên một hình ảnh khác.
"Nije ni počelo, a vidi se kraj. Možda sam lud, ali koliko god razmišljam o našoj budućnosti, ne vidim ju. Ne vidim nas Kristina.." Pognuo je glavu.
"Misliš da nam ne bi dozvolili biti zajedno?" Zanimalo me.
"Rekao sam ti već da mi nemamo život. Ne ide, nemoguće je."
"Ali Mrki isto ima život, Ameja ga ima.. Ne razumem.."
"Ne možeš mene da porediš s Mrkijem. On može imati harem ako želi."
"Ali ima samo nju.." Kažem, i njegovo lice se za čas promeni.
"Da.. " Promrmljao je tiho.
"Šta si osetio kada si me ljubio?" Ispalila sam.
"Kako to misliš?"
Uhvatim za ga ruku. "Šta si osetio? Jesi osetio nešto?"
