Ožiljak° 5.deo ✔

39. "Jesi li spreman, lepi?"

KIKI

Budim se i mutno vidim. Slika je maglena, a polako dolazim k sebi. Nije mi jasno što se desilo.

"Miloše?" Upitam kad mi se slika konačno izoštri. On stoji ispred mene naslonjen na stub. Nalazim se u nekom starom skladištu.

"Dobro jutro, lepi."

I dalje gledam oko sebe, ništa mi nije jasno.

"Gde sam?" Pitam gledavši u Miloša koji podmuklo zija u mene.

"Gde si? Tu si, ovde sa mnom si. U mom si paklu, dobrodošao." Odgovara Miloš i dalje gledajući me ponosno.

"O, Bože da.."
Klimam glavom.
"Desio se neki nesporazum? Trebao bi ja ići sada.."
Kažem i krenem ustati sa stolice ali vezan sam i to je nemoguće.

"A, ne, ne. Kad bi to bilo tako lako lepi. Tek što si došao. Neću te pustiti."
Osorno mi odgovara i popije čašu vode koju drži u ruci.

"A izvini.."
Mahne s tom polu praznom čašom. "Hoćeš li vode?"

"Ne, hvala. Ništa tvoje ne želim."

Nasmeši se.
"Nije valjda. Zar si pomislio da bi ti dao?" Pitao je bahato.

Šuteo sam i sa strane video lika koji me slikao u kakvom sam stanju.

"Ej ti. Dođi s druge strane!" Povičem mu.
"S ovog profila sam lepši, tu nije dobra svetlost." Kažem čoveku.

"Pokazat ću ja tebi svetlost."
Kroz zube izusti Miloš.
"Ne brini. Na kraju ćeš videti ogromno, belo svetlo."
Dodao je.

"U svoj uski mozak to jednostavno nisi mogao ugurati. Smrt nije nešto čega se ja plašim. Za mene bi to bilo slavlje."

On počne aplaudirati, smeje se na moju priču.

"Lepi, jesi li mi ikada rekao ovako nešto? Gde si to naučio? Je l' te to voljeni otac naučio ili si sam došao do toga?"

"Ne, hvala Bogu, takvi smo rođeni."

"Ali, lepi.. Otkad sam te poslednji put video, postao si baš pričljiv. Je l' tako?"

"Može biti."
Klimao sam glavom.
"Ali ti si i dalje veoma ružan."

Zasmejao se ponovo.
"Ne želim lagati. Jako smo ljubomorni na tvoj dečački izgled. Je l'? Mlad si, crn, zgodan. Okružen si lepih devojkama.. Sudbina, šta ćeš."

"Nije stvar u izgledu osobe, Miloše. Vaše su duše prljave. I to se vidi na vašem licu."
Pogledavši na njega i ljude oko njega rekao sam mu.

"Pogledaj samo njihova lica. Viđao sam septičke jame koje izgledaju bolje od tebe, Miki."

Tada mi ispod vrata zapreti nožem.

"Slušaj me sad! Ne igraj se mojim strpljenjem! Ni slučajno se ne igraj! Odseći ću ti glavu!"
Besneo je.

"Šta ćeš uraditi? Mučiti me?"

"Ne.. Ovo sam od tebe naučio. Uradit ću kao ti. Dat ću ti još jednu priliku. Ako uradiš kako ti kažem, izaći ćeš živ kroz ova vrata. Moli me."

Kada je rekao da ga molim nemo sam ga gledao, skoro sam se zasmejao, ali sam se suzdržavao. On je zaboravio tko sam? Ja ne molim.

"Moli me. I pustit ću te. Sve će se time završiti."

On je ozbiljan, a ja se zasmejem. On je realan?

"Znam da prodaješ drogu, ali nisam znao da ju i koristiš."
Nisam mogao da se uozbiljim.