Niko Kao Ti

2.deo

Nasmejala sam se Hristini koja je idalje gledala u telefon i prepričavala blamantno dopisivanje sa dečkom koji joj se sviđa.
Sedele smo zajedno u kantini, prijalo mi je njeno društvo. Da je bilo ko drugi sedela bih radije sama. U uglu ugledam tog čuvenog njenog zgodnog brata, Petra. Nije u školi ni jedan čitav dan već mu ostavljaju ruže po stolu i blenu u njega.

Polako stiče popularnost. I tu se naši sgetovi razdvajaju. Mene znaju kao malu bogatašicu, razmaženu kako kažu, i ništa više o meni ne znaju, a on postaje šmeker u kog su cure zaljubljene, a momci ljubomorni.

Prišao je stolu za kom smo nas dve sedele i ležerno spustio hranu ne gledajući oko sebe.

''Ćao seko''

''Batice budi pristojan malo, pozdravi se sa mojom novom drugaricom, Anjom'' pogledao me nekako nezainteresovano i slegao ramenima.

''Zgodna ti drugarica. Da se ti mala smaračice više družiš, sa zgodnim ribetinama, možda bismo ti i ja imali sličnija društva...'' nasmejem se iznervirano i prevrnem očima.

''Hvala na neumesnom komplimentu, ali da.. sumnjam da bi te ribetine htele da provode vreme sa nekim kao što si ti..'' oslonim se rukama o sto, a Narcis mi se unese u lice verovatno povređen jer on je ipak ''najlepši'' i svi žele da se druže sa njim.

''A kakav sam to ja? Mogla bi malo da se očešljaš, to što imaš dobro dupe ne znači da niko od njega ne vidi tvoju kosu, prgavo klupko vune...'' namrštila sam se.

''Umišljeni balavac eto takav si. I mojoj kosi baš ništa ne fali..''

''Hej hej vas dvoje, ne želim da se poubijate ovde. Petre, molim te idi oni momci te zovu..'' ustao je besno i bacio flašicu od soka.

''Ćao seko. Drži ovo klupko vune na povodcu, mislim da ujeda..''

''Ako ti ustanem polomiću ti taj tvoj umišljeni nos kojim paraš nebo, kretenu!'' Hristina me vrati na klupicu i oštro pogledom ošamari Petra koji se zadovoljno smeška.

''Debiletantu!'' dobacim dok on hoda ka svojim drugovima visoko podignutog trećeg prsta u vis.

''Izvini. Petar je takav. Nije navikao da ga ženski pol ne gleda zaljubljeno i ne nabacuje mu se. Pogotovo kad je ovakva cura u pitanju.''

''Izvini, ali brat ti je plitkouman''

''Plitkouman?!'' prasnula je u smeh klimajući glavom. Ustale smo i krenule u mali obilazak škole ne bismo li iskoristile ovaj malo duži odmor. Nakon pauze, otišla sam na čas na koji sam isprva kasnila. Toliko sam se lepo zabavila sa Hristinom da nisam želela da odem. Dugo nisam imala prijatelja, a ona je baš fina i dobra.

Ispred vrata sam se stvorila za sekund i taman što sam se uhvatila za bravu začula sam iritantan glas.

''Čupava...'' šmekerskim hodom je prišao, nisam ja dobrovoljno sačekala kretena, već on nije bio tako daleko pa me stigao.

''Kretenu'' osmehnem se besno i krenem da otvorim vrata ali me opet zaustavi.

''Lepo se zabavljaš sa mojom sekom. Samo ne kontaš da ćemo se ti i ja mnogo često viđati ako tako nastaviš... ne možeš da mi pobegneš...''

''Psihopato''

''Imaš još neki dobar nadimak?''

''Trudim se da nađem najbolji, mada zadržaću ovaj kretenu..'' prevrnula sam očima i konačno ušla u učionicu, a i on sa mnom.

''Dobar dan, izvinite što kasnim''

''A gde ste vas dvoje do sada? Prošlo je 15 minuta od časa..''

''Izvinite''

''Da stvarno izvinite. Ja sam kriv. Zadržao sam je jer nisam mogao da se snađem. Prvi put sam ovde..''

''A da.. ti si onaj novi. Petar je li?'' mrko sam gledala u njega koji me spašava i svi to slušaju. Ne treba mi da svi znaju da uopšte imamo dodirnih tačaka.

''Nemojte da me zapamtite kao nekog probisveta, profesorka...'' da li je realan?! Da li je realan da flertuje sa ovom... spodobom da bi izvukao svoje dupe?! Kakav kreten. Neviđeni svega mi!

Pustila nas je na čas, smestila sam se daleko od svih i svi su buljili u mene kada je on seo odmah iza moje klupe. Sve vreme igrala sam se olovkom na svom stolu. Sve dok se sa njega nije otkotrljala pravo do njegovog stola. Okrenula sam se i pogledala ga u oči kad i on mene. Jedan okret je bio dovoljan da se stvori kontakt zeleno-crnih nijansi. Pogledom sam mu pokazala na olovku, a on je samo umišljeno odmahnuo glavom i oblikovao usnama:

''Šta sam ti ja? Sluga? Mama ti je rodila noge, čupava...'' AAAAA muka mi je više od njega jebem mu sve!! Ustala sam da je dohvatim kad to već nisam mogla sedeći, bila je predaleko. Kad sam se sagela i grabila je osetila sam neprijatan pogled na sebi.

Pogledala sam ga oštro videvši da mi bulji u dupe, sageo se i šapnuo mi na uho gledajući da se profesorka ne okrene:

''Pazi kako se saginješ u toj jebenoj suknjici, radiš ovo smišljeno? Hoćeš da me nateraš da budem kreten i gledam ti u gaćice, čupava?''

''Da ti nije palo na pamet, naravno da nije bilo namerno zaboravila sam-..''

''Zaboravila si da nosiš suknjicu na vrh dupeta zbog mene? Nisam znao da si se za jedan dan toliko jako zaljubila u mene..''

''Kretenčino, ne flertuj. Nisi moj tip''

''Sumnjam da ti uopšte imaš tip čupava. Ali videćeš, jednom ćeš me moliti da te makar taknem...''

''Alo! Kakve su to priče u poslednjim klupama?! Vas dvoje, opet?! Hajde napolje, nemam više živaca, samo mi oduzimate vreme. I danas, zahvalite mi za ovo sad jer ćete imati dovoljno vremena za priču koju sam sad prekinula, danas ostajete na kaznenoj nastavi. Mlada damo, nisam ovo očekivala od Vas, koliko god ste buntovni do sad nismo imale problema. Ali izgleda novo društvo utiče na Vas pogrešno. Hajde izlazite. Spakujte se i napolje oboje...'' ispravila sam se i prevrnula očima, besno sam sa njegovog stola gurnula njegovu jaknu i samo zgrabila svoje stvari izletevši iz učionice bez pogovora.

Nastaviće se..