Niko Kao Ti

29.deo

*par dana kasnije*

''Pričaj miii!''

''Ne mogu, to je tvoj brat, ne muči me!'' smejale smo se. Gunula me sa svog jastuka i udarila me ponovo drugim.

''Pa? Želim da znam jesam li ga dobro naučila kako se postupa sa curama! Pogotovo kad je to moja najbolja drugarica!'' prevrnula sam očila i legla na stomak. Rukama sam postavila oslonac za bradu i zamišljeno pogledala u njegovu sliku na njenom noćnom stolu.

''Mogu da ti kažem da je najnežnije stvorenje na svetu i da me nekako... naterao da se ludo zaljubim u njega-..''

''Hej cure!''

''Hej mama'' Kika joj se veselo osmehne, a ja odmah ustanem u sedeći položaj. Zatvorila je vrata laktom jer su joj ruke bile zauzete grickalicama.

''O čemu se to razgovara kad su osmesi toliki, a okice zamagljene sjajem?'' upitala je i sela na krevet do mene. Slegla sam ramenima i stidljivo spustila pogled:

''Pričamo o njima. Davi me krindžom njihove slatkoće mama'' razrogačim oči i udarim je jastukom hitro toliko da ne zna gde se nalazi i grickalice ispusti na pod.

''Pravilo pet sekundi'' podigne čips i strpa ga u usta.

''Hristina stoko imaš drugi..'' mama krene da je grdi dok se ja neprestano smejem.

''I..'' okrenula se ka meni i zainteresovano podigla obrve.

''Pa.. lepo je.. za sad smo super...''

''Ne zaleći se sa njim'' zbunjeno je pogledamo obe, a ona spusti pogled setno. Nisam očekivala da me ona savetuje da sa njenim sinom usporim.

''Bila sam zaljubljena u njegovog oca..'' rekla je tiho, Kika je prevrnula očima i gurnula me laktom. Kad sam je pogledala ona je odmahnula glavom rekavši mi da je ne slušam. Ali ja sam ipak htela.

''Mama Petar nije kao on-...''

''Petar je isti on. Njegova kopija. Lep i šarmantan, momak koji želi da ti ostvari svaku žalju i učini te princezom, ali znaj... kad se nečega bude uplašio, otići će. Da li će to biti da te zaštiti ili ne, ne znam...''

''Mama uništavaš im vezu!'' ućutkam Hristinu i pažljivo saslušam njenu mamu.

''Samo ti govorim da paziš, ne i da odeš u strahu da te on ne ostavi..'' pomazila me majčinski i u tom trenu je ušao Petar.

''Hej, vi ovde neki skup pravite bez mene..'' nasmejao se i tad je njegova mama ustala.

''Malo'' odgovorim pomalo kiselo i neraspoloženo nakon svega što mi je rekla. Ona je krenula ka vratima, usput ga je poljubila u čelo, a on se voljeno osmehnuo.

''Ne slušaj je. Stari, a i povređena je godinama zbog oca..'' klimnula sam glavom i pogledala u njega.

''Am idem i ja. Vi slobodno budite tu..'' pobegla je iz sobe pa smo ostali sami. Prišao mi je i seo do mene, kad rukom posegne za mojom bradom ja se izmaknem.

''Hej.. šta se desilo?''

''Da li nešto treba da znam?'' pogledala sam ga ozbiljno. Slegao je ramenima i zbunjeno se nasmejao.

''Ne znam na šta misliš..''

''A tvoja mama zna..'' nasmejem se ironično i ustanem.

''Znaš šta, ustvari nije važno. Reći ćeš mi valjda. Moram kući'' krenem ka vratima, ali me njegova ruka povuče ka njemu.

''Pa tek si došla'' izgovorio je tiho i ustao naspram mene.

''Jesam i bolje da nisam. Neraspoložena sam..''

''Hoćeš li mi reći šta se događa jer malo gubim živce sad..'' uozbiljio se i prstima mi fiksirao vilicu. Otrgla sam mu se i besno zapretila prstom:

''Još jednom me tako takni i ostaćeš bez njih!'' besno sam izletela iz sobe i strčala niz stepenice.

''Anja-..''

''Ne sad Hristina..'' izletim iz stana i krenem niz stepenice.

''Hej Anja.'' zastanem i osmehnem se Vuku kao nikada do sada. Valjda moj inat opet radi svoje.

''Hej Vuče''

''Nisma te video dugo''

''Da nisam bila tu baš dugo''

''Am.. ej sutra je žurka kod Andreja, pa... hoćeš li da idemo zajedno, smara me da ne dolazim sam, a mene baš niko drugi i ne interesuje...''

''Zapravo može. Povešću i Kiku ako nije problem''

''Nikako..'' osmehnuo se.

''Moram da idem.'' mahnem mu i strčim niz stepenice.

Nastaviće se...