Niko Kao Ti

6.deo

《Petar pov》

''Požuri Hristina! Ako ne kreneš za minut ja idem bez tebe!'' rekao sam besno i pogledao u svoj sat. Deset do osam je, a ona se licka kao da će je neko uopšte pogledati.

''Evo me smaraču!'' proletela je pored mene. Navukla je jaknu i izašla iz stana, zaključao sam ga jer se mama još nije vratila i krenuo niz stepenice.

Iz nekog razloga danas mi se iško u školu, a to se retko dešava.

.....

Rastao sam se sa Hristinom i krenuo u suprotnom pravcu od kabineta u kom je trebalo da imamo prvi čas jer sam želeo da se pozdravim sa jednom osobom koju dugo nisam video.

Međutim na putu do nje, naišao sam na lepe oči cure koja u mene čak nije ni pogledala. Usporio sam hod, da što duže mogu da je gledam perifernim vidom. Kao da me nije ni videla, prošla je pored mene bez i da se makar javi.

Izgledala je dosta loše. Zbog toga sam samo mahnuo Nikolasu i vratio se do nje, pogledao sam oko sebe i lagano je povukao za ruku u svlačionicu.

''Prestani ovo da radiš...'' pogledala me u oči i tad sam video njene umorne podočnjake, trepavice slepljene od suza i isto tako rumene obraze.

''Hej, šta je sa tobom? Izgledaš kao zombi čupava'' skrenula je pogled i promumlala da me se to ne tiče, a zatim krenula da izađe.

''Anja, vidim da si jako loše...'' šapnem tiho u njen potiljak dok ona kao zaleđena stoji. Okrenula se i besno mi udarila šamar.

''Prestani da me uhodiš, moj život te se ne-ti-če...'' stajala je ispred mene i uzvraćala mi pogled besa, nisam hteo ništa da joj uradim, dozvolio sam da me gazi jer očigledno ima problem, da je neka druga... ne znam na šta bih sve bio spreman iako je žensko. Bila je bahata prema meni iako sam je samo pitao da li je okej, ali prećutaću joj samo ovaj put.

Pustio sam je da ode. Sačekao koji tren, a onda izašao iz svlačionice. Čim sam ušao u kabinet, inat me naterao da je ne slušam, iako je bilo dva tri mesta slobodna i pored ovog do nje, ja sam seo baš tu na šta je izdahnula i prevrnula svoje lepe okice. Nije me bilo briga.

Navodno je pratila čas, nijednom se nije okrenula ka meni kao da je sebi rekla, ne smeš da ga pogledaš, i sa tim se borila sve vreme. Osećao sam tu borbu nje sa samom sobom.

''Anja, želiš li da izađeš, ubledela si draga...'' odmahnula je glavom i rekla da je sve okej, te je profesorka nastavila da predaje. Primakao sam joj se i prstom dotakao njenu bradu, okrenuo sam je ka sebi iako je to pokušala da odbije okretanjem glave na drugu stranu.

''Anja zaista loše izgledaš trebala-...''

''Prekini da mi govoriš šta da radim i gledaj svoja posla.. okej sam'' drsko makne moju ruku, a ja se besno pomerim od nje jer me taj njen besobrazni stav izluđuje! Ume da bude prava kučka kad to želi.

Do kraja časa joj se nisam ni primakao, a kad nas je profesorka pustila samo sam izleteo iz učionice. Nemam problem sa tim da joj kažem sve u lice i da je razmažena i da je nevaspitana i da je užasno bezobrazna i ponaša se kao derište... ali moja jezik jednostavno nije mogao da prevali sve te teške uvrede i rastuži je još više.

Ja u njoj vidim samo povređenu osobu bez forimrane ličnosti, prvi put želim da pomognem nekome jer znam kako je meni pomoć trebala kad sam ja prolazio kroz sve što je moj otac radio, život mi je procvetao nakon što sam upoznao Nikolasa.

Samo želim da pomognem i njoj šta god da je u pitanju... ne znam zašto sve ovo uopšte radim jedva da je znam...

.....

Sedela je u kafiću sa Hristinom, vidim da razgovaraju, ali ne shvatam to kako Kika ne vidi koliko je Anja tužna i da sa njom nešto nije okej.

''O pa zdravo Petre..'' prevrnem očima na glas koji nikada nisam podnosio.

''Andrej, nemam vremena za gluposti sa tobom'' rekao sam i krenuo da ga obiđem, ali je spustio ruku na moje rame i vratio me.

''Kuda? Mislio si da će sve biti okej ako me zvekneš da se dokažeš curici?'' nasmejao se sarkastično i ponovo me gurnuo.

''Takni me još jednom i sravniću te sa zemljom.'' Rekao sam kroz zube i pokušao mirno da odem ali ne, potapkao mi je obraz kao da sam neki pas, zbog čega sam ga jako udario, bio je sam, za divno čudo, ali nije odustajao, odlučno je došao da napravi tuču. Hteo sam da odem jer sam video da Hristina gleda u mom pravcu, ali se budala zaletela u mene...

《Anja pov》

Skočila sam sa stolice pre Hristine još kad sam videla da je Aleksej krenuo ka njemu. Preletela sam preko ulice rizikujući svoj život zbog tog kretena! Kad sam došla do Alekseja koji ga je udarao, ali je bio slabiji, sklonila sam ga sa Petra i odgurnula ga svom snagom koje je iz nekog potajnog besa bilo na pretek.

''Jeste li normalni?! Kreteni jedni!'' Hristina se derala na obojicu dok sam ja ruku pružila Petru i pomogla mu da ustane. Isključila sam svet oko sebe kad sam videla da je povređen. Ali mu nisam prilazila.

''Hajde beži dok nisam pozvala direktora!'' rekla je besno i hurnula Andreja.

''Jesi li dobro bato?'' prišla mu je tiho i dodirnula njegov obraz. Klimnuo je glavom i poljubio je u čelo.

''Idem kući, nemam čas sad...'' rekao je brišući svoj nos.

''Anja pobrini se za njega, molim te. Kasnim na ćas.. molim te, pazi da mu to lepo dezinfikuješ..'' nisam htela da idem kod njega u stan, ali se izgleda ništa ne pitam.

Što se mora nije teško. Valjda...

Nastaviće se..