Niko Kao Ti

8.deo

《Anja pov》

Čim sam ušla u kuću pogled mi se sreo sa očevim. Jeza me prošla od glave do pete.

''Gde si do sada?'' podigao je svoju sedu obrvu i osmotrio me od glave do pete svojim ledenim plavim očima. Pognula sam glavu i prišla mu, kao i uvek strah od udaraca bio je neizbežan. Hodala sam ka njemu, a to nisam želala. Moje noge su drhtale kao prutevi.

''U školi tata...''

''Po rasporedu časovi su završeni u dva. A sad je četiri...''

''Izvini, išla sam na pripreme iz matematike...''

''Da mama mi je rekla za to takmičenje. Lepo s tvoje strane što si se setila da treba da mi vratiš godine utrošene na tebe i tvoj odgoj...'' klimnula sam glavom i nevoljno ga zagrlila.

''Hvala na svemu tata''

''Idi u svoju sobu'' odmah to uradim drage volje jer mi je muka od toga kako se ponaša  prema meni kao da sam kesa đubreta i može sa mnom kako god mu se ćefne.

.....

Nakon dužeg vremena profedenog učeći uzela sam telefon kom su sva zvona bila utišana da me ne bi ometao. Naletela sam na sto jednu poruku od Kike zbog čega sam odmah krenula da ih čitam redom.

''Jesi li kući?''

''Javi mi se kad pročitaš poruku..''

''Anja da skačeš na jednoj nozi pre bi došla...''

''Jebem li ti sve odgovori više, 'oćeš da umrem od brige?!''

''Anja... sad se plašim''

''Anja Petar je rekao da se uozbiljiš i da se ne igraš nije smešno''

''Anjice??''

Odmah je pozovem i premestim se na krevet. Kad se javila sasula je brdo grdnji u moje lice.

''Izvini, zaboravila sam da telefon postoji. Izvini se i Petru...'' začujem njegov glas u pozadini i Hristinu koja odgovara ''Da ona je'' u tom trenu Kika je nestala i začila sam njegov tih glas.

''Znaš li koliko je sati?''

''Pola deset.''

''Kad si otišla bilo je dvadeset do četiri. Anja jebeno sam pomislio da ti se nešto desilo kako si tako neodgovorna?'' nevoljno mi osmeh izbije na lice zbog čega tiho izdahnem.

''Izvini... učila sam..'' izdahnuo je teško i to je bio sam početak kratke prijatne, iznenađujući prijatne tišine.

''U redu je. Oprošteno ti je ovoga puta čupava''  nasmejao se i ponovo tišina. Kao da sam uživala u toma kako svakog trena nešto mogu da kažem, a on to svakako čuje.

Mada.. razumeo je on i moj govor tišine, što ga je činilo posebnijim.

''Hoćeš li da pričamo ili da ti dam Kiku?''

''Daj mi Kiku...'' zakikoćem se tiho, a on samo očajno izdahne.

''Zašto me tako odbijaš mala? Nisam dovoljno dobar čak ni za jedan mali razgovor?''

''Oprosti. Samo sam ti rekla šta bih ja više želela...''

''E pa ne dam ti je...''

''Onda ćao.. moram na spavanje..'' rekla sam tiho iako nisam planirala da odem. Samo sam želela da čujem njegov odgovor na ovo.

''Hoćeš da me nateraš da te molim da ne prekineš? Znaš da to kod mene ne ide tako..''

''I to je okej. Laku noć Petre. Reci Kiki da je čekam sutra u isto vreme kao i danas...''

''Laku noć čupava. Lepo spavaj''

''Kretenčino neopevana''

''Ti ćeš pevati o meni jednog dana..'' pre nego što odgovorim na njegovu smirenu šaputavu konstataciju, on prekine poziv. Nasmejala sam se i odložila telefon na policu.

Presvukla sam se u pidžamu i legla u krevet gaseći za sobom svetla.

''Laku noć čupava'' motalo mi se po glavi. Nekako sam zaspala sam nekim olakšanjem, osećala sam se po prvi put bezbrižno.

《Petar pov》

''Šta je bilo Petre?'' ušla je na prstima u moju sobu i došla do mog kreveta kao kad je bila mala. Podigao sam pokrivač i ušuškao je do sebe.

''Razmišljam..''

''O Anji?''

''Baš o njoj'' teško sam prevalio preko usana znajući da ona sigurno o meni ne misli.

''Zaljubio si se Petre''

''Nisam. Samo...'' tiho sam izdahnuo sklopivši oči. Oslonio sam glavu o njeno rame i prošaputao.

''Nervira me to kako me odbija. Dokazaću joj da čak ni ona ne ume da mi odoli...''

''Ti želiš da se igraš sa njenim emocijama i to nikada ne prođe dobro. Petre slušaj ovamo, ako ti se ta devojka istinski ne dopada ne želim da joj priđeš, razumeš? Ne želim da izgubim jedinu dobru osobu koja je pored mene, a nismo u rodu. I ako je povrediš, ja ću da te ubijem taman ti bio meni brat još 100 puta!'' ustala je odlučno i odmarširala do vrata kao neki vojnik.

Odmahnuo sam glavom nezainteresovano, ne želim baš da joj priznam sve, Kika ne mora da zna. Ako se između Anje i mene nešto ikada dogodi, neće biti za ceo život, kome bude?

Nastaviće se...