Niko Kao Ti

12.deo

《Anja pov》

''Posle škole idem kod Hristine'' šapnula sam mami na uho dok je spuštala salatu na sto.

''Nova drugarica?'' nasmešila se tiho.

''Mhm, nemoj da kažeš tati..''

''Ako želiš i ti nju možeš uvek da dovedeš ovde. Znaš to mila. To što je tata malo.. prgav čovek, nije on tako loš, ne bi naudio nikome...''

''Nikome osim tebi i meni''

''Nije tako. Tata te voli''

''Znam da to nije istina mama. I to je okej. I ja njega mrzim-...''

''Puslice nemoj tako'' prekinula me kao da sam rekla nešto što nije istina.

''I jedva čekam da odem odavde. Ali to sad nije važno. Prespavaću kod Kike. Njena mama želi da se upoznamo..''

''Lepo s njene strane. Onda drugi put ti nju dovedi ovde..''

''Hoću, ali tata tad neće biti tu. Ne želim da Kika zna za sve što se u ovoj kući događa kada se vrata zatvore mama..''

''Okej. Kad ideš?''

''Odmah''

''Prvo ručaj mila''

''Ne mogu. Idem..'' klimnula je glavom i polkubila me u obraz. Uzela sam ranac i krenula ka vratima dok se otac nije vratio. Danilo me odvezao do Kikine zgrade pa sam se gore popela brzo.

《Hristina pov》

''Diži se, Anja dolazi'' budila sam ga besno lupajući po jastuku i njegovim širokim leđima.

''Pusti me Hristina! Kad dođe igrajte se sa barbikama, ja i tako neću biti sa vama zašto bih ustajao..'' mrzovoljno zabode glavu u jastuk.

''Okej! Okej eto ti spavaj'' jedva čekam da ona dođe. Poslaću mu je namerno da ga budi! Kad je kreten i ne ume da uradi nešto sam, sve moram ja! I da spajam i da razdvajam! Samo ja nemam nikoga, a za savete sam odlična!

.....

Zagrlila sam je snažno i uvela je u kuću. Svi ostali dolaze kasnije, taman ona i Petar imaju vremena da se.. spoje hihihi! Kako sam genijalna!

''Spusti stvari tu..'' klimnula je glavom. Smešno je to kako je ona od mene starija, a skoro da sam za glavu viša. Kakva logika Bože!?

''Petar nije tu?'' osmehnula sam se dok sam joj stajala okrenuta leđima i pogledala je preko ramena.

''A ti bi baš volela da je ovde?''

''Ne. Ne bih..'' kako je tvrdoglava! Bože ubij je! Molim te spasi me ubij ih bolje oboje!

''Šalila sam se. Spava. Idem po sok. A ti bi mogla da budiš lenštinu..''

''Ja? Zašto ja?''

''Jer ja idem po sok?'' mislim helou! Logično.

''Okej'' rekla je, a lice kao da su joj natrpali neko nekvalitetno rumenilo koje ne može da se izblenduje pa je ostalo crveno, a ne rozikasto. Smešno je slatka.

《Petar pov》

Ponovo začujem vrata kako se otvaraju i pomislim da skočim i krenem da se derem na Hristinu jer sam joj lepo rekao da ne želim da ustajem, ali sam se predomislio i izigravao mrtvog čoveka. Medved poveruje, možda će i Hristina.

''Petre... hej.. Kika je rekla da te probudim..'' kad začujem njen glas kroz moje telo proleti milion trnaca od glave do pete.

Ne mrdam. Želim da je nateram da mi priđe..

''Petre?''  ni makac Petre izdrži za veće ciljeve. Zatvorila je vrata i i na prstima došla do kreveta. Oslonila se rukom o njega i drugom nežno dodirnula moje rame.

''Petre... uskoro stižu ostali''  ne odgovorim ni ovaj put.

《Anja pov》

Setim se da postoji samo jedan način kako bih ga mogla probuditi. Mislim da se pretvara. Rekao mi je da nema čvrst san.

Sve vreme glumi.

Sagela sam se do njega i ruke obavila oko njegovog vrata, oslonila sam obraz o njegov i prošaputala:

''Kretenu nisam rođena juče. Loše glumiš...'' otvorio je oči ne govoreći ništa. Njegova ruka je nežno prešla preko mojih i samo ih okrznula pre nego što se smestila ispod njegovog jastuka. Sklopio je oči ponovo i prošaputao:

''Neka ostali dođu... tebi ništa ne bi falilo da ostaneš ovde..'' zacrvenim se, ali ne dozvolim da on to primeti.

''Dođi ovde..'' podigao je pokrivač ispred sebe, ali sam odbila.

''Nisam došla da se mazimo. Ustaj. Hajde. Kika će biti ljuta..'' uz osmeh se udaljim od kreveta i namignem mu.

''Anja...'' smoreno je prevrnuo očima i skočio iz kreveta. Izašla sam iz sobe pre nego što sam zabalavila na one njegove mišiće utegnute u tamnoplavu majicu.

Nastaviće se...