Niko Kao Ti

9.deo

《Anja pov》

Sedela sam na klupici i gledala u to kako sunce lagano progreva, idalje je bilo sveže napolju, ali je sunce to ublaživalo.
Mir je vladao sve dok nisam ugledala Andreja i Vuka kako ulaze u školsko dvorište. Osetim se ugroženo kada mi se pogled sretne sa Andrejevim, a kad krene da mi prilazi tek tad mi krene panika.

''Ćao mala..'' prepadnem se na ruke koje mi se nađu oko struka, ali prepoznam ubrzo glas pa se umirim. Čim se okrenem zatekne me poljupcem.

Iz nekog razloga uzvratim. Iako to nije bilo pametno. Znam da nije, ali... tako je lep osećaj ljubiti se sa njim.

''Samo nastavi.. još nisu otišli...'' šapnuo je na mom obrazu dok po njemu niže sto nežnih i laganih poljubaca. Vrlo sporo i pažljivo.

''Hvala bogu da si došao. Uplašila sam se...'' rekla sam tiho u njegov vrat, zagrlim ga nežno jer baš to mi iz nekog razloga treba.

''Velika Anja se nečega boji?'' nasmejao se zezajući me, a ja po prvi put nisam želela da se raspravljam, prihvatila sam šalu na svoj račun.

''Hvala ti što si tu''

''Uvek ću se za tebe pojaviti kad ti najviše budem trebao...'' ovo je bilo slatko. Zašto mi je slatko? Ne treba da mi bude!

Osetim njegovu ruku kako se penje uz moja leđa što mi mahinalno pošalje trnce od pete do korena kose. Njome je pomakao moju kosu i otisnuo poljubac o moj vrat što me skroz naježilo.

''Mirišeš na maline i...cimet?''

''Poprilično dobro prepoznaješ mirise..''

''Samo kad se oni nalaze na tebi..'' ta rečenica me trgne iz transa i natera me da se odmaknem.

''Pretpostavljam da smo se i ovoga uplašili...'' ustao je sa klupe smeštajući ruke u džepove. Podigao je zatim obrve čekajući moj odgovor. I sve to vreme vladala je neprijatna tišina.

''Moram na čas''

''Dvadeset do osam je''

''Ne želim da kasnim..'' pođem da ga obiđem, ali on uhvati moju ruku i vrati me tik uz sebe. Leđa mi budu priljubljena uz njegova prsa.

''Jako sam uporan, znaš li zašto?'' slegnem naježeno ramenima dok se njegove ruke obavijaju oko mene i stežu svoj obruč da ne mogu da pobegnem.

''Znam da nisi baš tako ravnodušna kad sam ja u pitanju. I zanima me gde si naučila tako dobro da se ljubiš, ako si sve odbijala ovako kao mene...''

''Nisam sve. Ti nisi moj tip-...''

''Nisam tvoj tip, pa si me rado ljubila..''

''Petre među nama nikada ne sme da bude nečega..'' izgovorim tiho i odmaknem se od njega okrećući se da budemo licem u lice.

''Biće ti krivo jednog dana Anja. Samo zato što si... tvrdoglava'' prošao je pored mene za sobom ostavljajući onaj opojan miris. Krenula sam za njim ne zato što sam htela da ga zaustavim, već zato što sam htela na čas. Ali kad sam videla da kreće ka kapiji zastala sam.

''Petre ne ideš na čas?''

''Anja da li zaista misliš da moram sa svojih 19 godina da polažem račune jednoj curi koja ne predstavlja ništa u mom životu?'' klimnnula sam glavom iako je malo zabolelo sve što je rekao. Ali što nas više bude bolelo to će manja šansa postojati da se nešto desi i to je sjajno.

Samo je okrenuo leđa i otišao. Ne znam gde i do kada, ali znam da je izuzetno ljut.

.....

''Kako je Petar? Nisam ga videla ceo dan...''

''Mama kaže da je ponovo otišao''

''Kako misliš ponovo otišao?''

''Pa kad ga nešto povredi ili se nešto desi on ode na dva tri dana u drugi grad. Samo ne znam šta je ovoga puta bilo..'' gledala je u mene kao da je u meni tražila odgovor.

''Ništa, nismo razgovarali'' slažem je prvi i poslednji put, a onda uzmem svoj ranac i povučem ga za sobom kao da u njemu ima deset kila peska, a ne par sveski i po koja knjiga.

''Sigurno ne znaš? Poslednji put sam ga videla sa tobom. Grlili ste se...'' na tren se zarumenim i zabezeknem se ne znajući šta da kažem.

''Anja.. Petar čak ni mene ne grli. Da li se nešto dešava među vama?'' upitala je znatiželjno sa kezom od uha do uha. Odmahnula sam glavom i nastavila dalje svoj put.

''Okej ako je tako...'' rekla je i potrčala za mnom.

Nastaviće se...