Niko Kao Ti

19.deo

Sedam u klupu nakon nedelju dana, osvrćem se po školi kao kreten. Tražim je kao pogubljen. Šta ako se razbolela? Jadničak... da li bi bilo okej da joj onda banem kući i donesem nešto slatko da se brže oporavi?

Bilo bi neviđeno glupo.

''Dobar dan! Izvinite, mogu li samo svog brata da izvučem na sekund?'' profesorka klimne glavom, a ja izađem da čujem šta je tako važno.

''Zvala sam Anju, javila mi se njena mama i...'' prepoznam njen pogled pun zabrinutosti i odmah upitam.

''Šta se dogodilo?'' smestim ruke na njena ramena i upitam je pomalo histerično.

''Pokušala je da se ubije... u bolnici je i ne znaju da li će preživeti''

''Okej vrati se ti u učionicu ja... ja idem odmah tamo..''

''Ali Petre šta ćeš da im kažeš? Ja sam brat njene drugarice?'' smestim ruku na njen obraz i oslonim čelo o njeno.

''Izvini što sam krio, ali... nešto mnogo više od onoga što je bilo dešava se sada među nama. Molim te ne komplikuj sve ću ti reći..'' klimnula je glavom i zagrlila me.

''Nadam se da će ona biti okej...'' ja se iskreno nadam.

......

''Evo... to je njena soba''

''Da li je neko od njenih bio tu?''

''Bila je sinoć njena mama, ali vrlo kratko..'' klimnem glavom i taman da uđem lekar me zaustavi.

''Budi makar ti tu, bojim se da će biti sama ako se probudi, a to ne bi bilo dobro..''

''Ako...'' ponovim sebi u bradu, a on samo nemo slegne ramenima. Uđem u sobu kao da spava, tiho i bez naglih pokreta. Sednem na stolicu do kreveta i tek tad pogledam u nju. Bila je bleda, usne gotovo da su joj bile mrtvački plave, to me sve jako plašilo.

Nežno sam prstima prešao preko njene šake i to sam ponavljao ne znajući šta drugo da uradim. Kad sam video da joj se ruke ježe na moj dodir tiho sam prošaputao:

''Zašto si to uradila Anja? Mislio sam da sam bar malo učinio.. da ne misliš više tako.. ne bih podneo da ti se nešto desilo, da sam te izgubio..''

''Petre....'' šapnula je hrapavim glasićem. Pogledao sam u nju i razvio osmeh blag i umirujuć, ustao sam i primakao joj se, kad sam spustio usne na njeno čelo ona je skrenula pogled.

''Anja zašto si ovo uradila sebi?''

''Idi... ne želim te pored sebe...'' pogledam je u oči koje se pune suzama i trude se da me snažno gledaju bez da puste suzu.

''Zašto ovako govoriš? Ne znaš koliko si mi nedostajala, koliko bih tek krivio sebe da ti se nešto dogodilo..'' rekao sam tiho skupljajući obrve.

''Bilo ti je lepo sa njom... ona bi lako zamenima sve druge ne brini...''

''Poljubac je bio zbog klađenja. Ne znam kako znaš za njega, ali svakako bih ti rekao uz objašnjenje...''

''Zašto me lažeš!!? Odlazi!'' odmahnem glavom i ruke položim na njene hladne obraze.

''Uradila si ovo zbog toga?''

''Mislila sam da je makar tebi stalo... nisam mogla da se oduprem tim mislima...videla sam jedino rešenje u smrti.. onda kada mi je bilo najlepše ti si...'' njene suze su krenule da se slivaju niz ledene obraze preko mojih prstiju. Nežno sam počeo da ljubim njene obraze pomerajući svoje palčeve da obrišem te suze.

''Stalo mi je. Dotrčao sam čim sam čuo, brinuo se u putu do ovde šta će i kako biti...''

''Lažeš me. Zašto me svi lažete?''

''Anja.. nikada u živoru nisam dozvolio da me cura poljubi prva, tebi sam dao. Niko ne ume da mi probudi te leptiriće u stomaku kao ti, za tako kratak period ti si me očarala više od svake druge koja je imala više vremena od tebe. Volim tvoje oči, volim kako me gledaš nevino i nežno. Poludeo sam od želje da budeš moja još od prvog puta kad sam te video, prelepu devojku očaravajuće figure i magičnog lica...'' spustila je pogled na moje ruke i obrisala suze.

Na tren sam odvojio ruke od nje i pozvao doktora da je pogleda. Taj pregled trajao je kratko, javio sam se mami i rekao joj da ostajem tu do daljnjeg, nakon razgovora smestio sam se na krevet do nje.

Rukama sam je privukao u svoje naručje. Bila je izuzetno tiha na to nisam navikao, ali sam razumeo situaciju.
Ne bih oprostio sebi da joj se nešto desilo zbog mene i glupog poljupca sa Sarom koji čak nisam ni želeo.

''Zašto idalje sediš pored mene?''

''Zato što sam tu za tebe šta god da se desi..''

''Ne moraš ovo da radiš...''

''Ne moram istina. Želim to..'' rekao sam tiho i pomakao pramen njene kose sa njenog lica. Palcem pređem preko njene usne, a njene oči odmah niz moje lice kliznu na usne. Ne prođe ni minut, već svojim usnama nežno uzmem njene.

''Sviđaš mi se..'' ne izdržim već istina sama izađe iz mene. Ali ne prekine nam poljubac. U laganom ritmu sam nizao poljupce koje je ona uzvraćala, nisu bili spojeni u jedan već bismo u pauzama koje su trajale dah ili dva posmatrali jedno drugom lica. Zapazio sam prvi put te blede pegice, te trepavice duge i lepe, a pod njima ušuškane crne oči, oči jednog anđela.

Nastaviće se...