Niko Kao Ti

43.deo

Na kraju. Nakon svih njih i ja sam došla na red. Ušle su jake, a lomile se iza zatvorenih vrata da ih ne vidi.

''Uđi Anja'' Kika me pozove. Priđem joj i nežno otisnem poljubac o njen obraz.

''Kad ti bude teško, biću tu da mi se obratiš, samo nemoj da se zatvoriš u sebe. On to ne bi voleo..'' šaputala sam, u odnosu na sve njih ja sam bila jaka za sve. Svima sam im bila podrška iako sam smatrala da je i meni u tom trenu bilo izuzetno teško jer gubim onog koga volim slepo.

''Hvala ti'' osetljiva na dodire i glasove drugih ljudi samo je sela u ćošak daleko od svih. Ušla sam u sobu i uz blag i očajan osmeh mu prišla.

''Anjice'' hrapavo me dozvao osmehnuvši se. Osećam kako mi kolena klecaju kako idem ka njemu. Njegove oči nežno prelaze po meni dok umor osećam i ovako daleko. Nije imao snage ni da me dodirne. Zato sam ja izula svoje patike i legla pored njega.

''Volim te'' klimnula sam glavom i nežno ga pomazila protegnuvši se do njegovog uha.

''Ja tebe volim Petre, moje srce kuca za tebe.. i volim te od prvog dana samo to sebi nisam priznavala..''

''Umoran sam'' klimnula sam glavom ljubeći mu slepoočnicu ''znam'' šapnula sam mu tiho uspavljivajući ga nežnim dodirima.

''Umirem?'' suza mi se slila nevoljno na njegov obraz, pogledao me brižno i tužno. Osmehnula sam mu se i oslonila čelo o njegovo dok su suze same klizele niz moje obraze.

''Ne ideš ti nikuda..'' rekla sam tiho želeći da verujem u to, ali nisam verovala, samo sam ga hrabrila.

''Lažeš me''

''Nimalo, večno ćeš biti tu u mom srcu i... živećemo u zvezdama Petre'' ponovim ono što je on meni rekao, a on se stidljivo osmehne. Nežno ljubim njegovo lice. Sporo praveći pauze da se u njima odmaramo.

''Zagrli me'' učinim to istog trena i glavu ušuškam u njegovom vratu.

''Uzmi svaki moj duks koji ti se ikada dopao...''

''Neću. Nosićeš ih''  hrapavim glasom na ivici suza izgovorim.

''Malena..''

''Već imam ovaj..'' nasmešila sam se jer taj mi je omiljeni, onaj od kog se ne odvajam. Svaki dan ga perem i svaki dan ga ponovo nosim, jer me podseti na njega.

''Hoću da ti dam ovo..'' nekako je skinuo svoju tanku narukvicu koja mu je amajlija sve te godine, okačio je o moju ruku i tad sam osetila koliko mu ruke drhte. Koliko se i sam plaši, a nemoćan je. Zato sam se još više rastužila.

''Hvala ti, prelepa je...'' spustio je moju ruku na svoj obraz i sklopio oči mazeći se o nju. Drugom rukom me obgrlio slabašno oko struka. Njegovi prsti šarali su tu kod rubo moje majice nekad bi i bili ispod njega, ali nisu odlazili daleko.

''Nisi mi rekla da me voliš..''

''Volim te. Sto puta te volim i još sto puta toliko...'' osmehnuo se kutom usne zadovoljno i utonuo u san. Znam da je bio umoran. I ja sam. Ovih poslednjih par dana nisam uopšte odlazila. Nisam išla u školu, stalno sam bila sa njim. Nisam se odvajala od njega. Kao da sam osetila nešto loše u vazduhu.

.....

《Petar pov》

Otvaram oči, ne zaslepljuje me svetlo. Zamračila je sobu. Umorno bdila nadamnom sve vreme. Moja majka je sedela na stolici pored mog kreveta, snažno ispreplitanih prstiju sa mojima. Spavala je na mom dlanu.

Anja je umorno šetala kroz celu sobu prekrštenih ruku na grudima dok je Kika sedela tako blizu mene i mazila me po obrazu.

''Bato'' prošaputala je milo i osmehnula mi se. Natečena i umorna kao sve one. Anjin pogled odmah završi na meni, osmehnula se i prišla krevetu lagano oslanjajući se o njega.

''Lepi, mogao bi malo da protegneš te nogice'' nasmešio sam se jedva. Ponovo su mi se oči teško zaklapale iako mi se nije spavalo. Nisam imao snage da ih držim otvorenim. Sporo i kratko dišem. Ponekad nemam dovoljno vazduha, a sad kao da ga uopšte nemam.

''Voleo bih, ali možemo kasnije'' rekao sam. Zapravo nisam mogao. Nisam imao snage i samo nisam želeo da se brine. Ona se borila više od mene, a ja sam znao. Samu sebe je zavaravala da sam dobro i sad se zavarava.

Prišla mi je, a Kika se odmah pomerila iako je Anja rekla da joj ne smeta. Sela je na Kikino mesto i nežno poljubila moje rame na koje je oslonila glavu. Gledao sam samo u njene oči. Pamtio ih, valjda ću i tamo moći da mislim o njoj. Prstom prelazim preko svake crtice njenog lica, želim da je pamtim.

''Volim te'' ponovila je milioniti put danas i u snu sam čuo kako izgovara te reči. Nežno je mazim, njeno lice se raduje mojim dodirima. Njena ruka je na mojim grudima, topla i meka, dok drugu drži ispod svog obraza na mom ramenu. Poželim da je poljubim ali nemam snage da se maknem pa tiho šapnem:

''Anja.. molim te poljubi me'' osmehnula se i odmah to učinila smeštajući ruke na moje lice. Mazila me, ljubila u nedogled, dok sam ja sklopljenih očiju grlio njen struk tako udaljen od mene. Hteo sam da mi opet legne na grudi i tu zaspi, ali ovoga puta to nije mogla zbog svih aparata oko mene.

''Lepi ste mi'' mama je prošaputala hrapavim glasom dok je prolazila rukom preko mojih nogu. Osmehnuo sam se jedva nekako i šapnuo:

''Najlepši su oni koji se beskrajno vole''

''Istina. Anja je ovde ceo dan, vredelo bi da joj se malo zahvališ-..''

''Zahvalio se on mnogo puta do sada, iako to nije morao. On je mene spasio, ja mu samo vraćam..'' sigurno je rekla i pomazila me po obrazu.

Nastaviće se...