Niko Kao Ti

17.deo

Hodao sam lagano, moja ruka bila je u njenoj majušnoj. Hodala je ispred mene i ludo sa zabavljala, mislim da je nikada nisam do sada video da je ovako upotpunosti svoja i luda.

Nisam se dugo ovako smejao.

''Ovaj preliv je tako dobar..'' promumlala je punih usta i pružila mi malenu kašičicu na kojoj je bio čokoladni sladoled preliven karamelom. Ceo dan delimo hranu i... to je nešto najslađe što smo mogli da radimo. Probao sam njen omiljeni burger, a ona trenutno jede moj omiljeni sladoled. Dozvolio sam da ukrade celu moju šoljicu.

''Znaš li da ovaj sladoled već deset godina ne menja ukus?'' upitam je i dozvolim joj da kašičicu smesti u moja usta dok drugom kradem još njenog sladoleda.

''Ljubav za ovaj sladoled... usred oktobra'' nasmejala se tiho i lagano se popela na nisku kamenu podzidu po kojoj je nastavila da hoda.
Popeo sam se za njom i bacio praznu papirnu šoljicu u kantu. Gledao sam u vedro nebo, nekako je bilo lepše onda dok u njega gledam kad sam pored nje, u jednom trenu nebom proleti ogromna zvezda padalice kojoj se svaki trag gubio negde na zapadu, rukama sam zarobio njen struk i prošaputao joj na uho:

''Zatvori oči i brzo zamisli želju jer sam upravo video zvezdu padalicu''

''Ali ja je nisam videla. To je tvoja želja...''

''Onda mi šapni svoju pa ću ja da je poželim..'' okrenula se ka meni i bez zadržavanja se izdigla na prste. Primakla mi se i pokazala mi prstom da se sagnem.

''Želim da me ti poljubiš..''  pomalo sam bio zatečen, ali nisam to pokazivao. Samo sam se osmehnuo i ruku položio na njen obraz. Prelazio sam palcem po njemu dok me ona gledala svojim crnim očima.

Čim sam joj se primakao ona je šapnula:

''Trebalo je da poželiš želju..'' spustila je prst na moju bradu i sa mojih očiju pogledom skliznula na usne. A to je već bilo mučenje za mene.

Samo sam spustio usne na njene. Ovaj put je bilo nešto drugačije i novije. Nije bilo kao onda pred Vukom.
Njeni prsti su se sa mog vrata upleli u moju kosu, bilo kakav njen dodir izazivao je nešto strano što do sada nisam osećao sa drugima pre nje.

Odvojila se od mene i crvenih obraza nastavila d ame promatra, od obrva do usana i brade i tako u krug. Pogledi bi malo klizeli i niz moj vrat do grudi i ramena, ali bi se brzo.. brže od svetlosti vraćali na moje oči.

Šta to tako lepo vidiš u njima da ti se ne odvaja pogled od njih? Vidiš li isto ono što ja vidim u tvojim čokoladnim okeanima? Nežnost i nešto vredno ljubavi i pažnje... želim te pored sebe ti mala čokoladna devojko prgavog karaktera.

Zaljubio sam se...

.....

''Izvoli, stigli smo'' izdahnula je i lagano se okrenula ka meni. Zavladala je tišina, prijatna i umirujuća. Kad je konačno nešto zaustila da kaže, ja sam je prekinuo poljupcem u obraz.

''Hvala ti... bilo je zabavno i lepo''

''Možemo da ponovimo to''

''Definitivno'' stidljivo me gledala i smeškala se. Uhvatila se za bravu i krenula da izađe, ali sam je uhvatio za ruku skrećući joj pažnju od odlaska. Trepavice zatrepere od leptirića koji struje mojim telom, jedva da umem da sakrijem koliko sam noćas srećan.

''Moram da idem..'' ko bi rekao da i ti umeš biti pitoma i umiljata? Shvatim pogled koji govori da je pod tenzijom zbog preplitanja naših prstiju i moje blizine pa je pustim. Otvorila je vrata i pomirio sam se sa njenim odlaskom jer sam znao da ću je videti ponovo, sutra, za dva dana... ove cele nedelje i do kraja godine je tako mnogo svaki dan ću je gledati.

Samo nikada neću moći da je se nagledam.
Brzo se vratila kao da je nešto zaboravila, zgrabila kragnu moje majice i povukla me ka sebi. Usne su nam se sudarile nežno, a opet... moćno poput dva titana koja se bore za prevlast. Trajao je kratko, tek da ga upamtim..

A onda je zaista pobegla. Stideći se poljupca koji je želela. Zastala je na par metara od auta i mahnula mi stidljivo, kao i ja njoj nisam bio ni malo bolje pozicioniran.  I sam sam se stideo, možda po prvi put zbog poljupca neke devojke...

Nastaviće se...