Niko Kao Ti

25.deo

《Anja pov》

*par dana kasnije*

''Razumem!'' glasno odgovorim momku kom je ovde jedini posao da me konstantno prati i ne da mi mira.

''Izvini, ti nisi kriv što sam ovde zaglavljena... istresam se na tebi, a ti si poslednji koji to zaslužuje...'' izgovorim tiho kad se smestim na klupu i promislim o situaciji.

''Sve je okej...''

''Nije okej! Obećala sam mu! I sad mi to brani glupi otac koji se sad setio da to bude...'' kiptela sam od besa i nervoze. Ne da mi da bar tu jednu glupu noć provedem kući sa njim! Kako da popravim to ako se ikada uopšte vratim? Ne želim da ga izgubim...'' skupila sam noge uz grudi i od besa i ljutnje na ceo ovaj svet suze su mi tad izgledale kao najbolje rešenje.

Bila sam nemoćna da uradim bilo šta i bilo mi je krivo što kršim obećanje. Da je bilo koje drugo u pitanju i da je na tom mestu druga osoba, bilo bi me briga.

Ali radi se o osobi do koje mi je u ovom trenutku najviše stalo! Šta ako se naljuti? Šta ako ta ljutnja dovede do toga da digne ruke od svega i ode?

''Žao mi je... sve što si mi rekla govori to da on stoji uz tebe i da je za tebe tu šta god da se desi...'' rekao je tiho i seo na klupu do mene.

''Želim da ga vidim...''

''Hej... nemoj da plačeš'' izgovorio je to grleći me ali su moje emocije bile jače. Nisam plakala iz nekog svog hira i besa, bilo mi je krivo što sam svesna toga da protiv oca ne smem, strah me, a opet... isuviše mi znači Petar i stalo mi je da se ne naljuti.

''Fali mi... ni sa time ne mogu da se izborim...''

''Ako ko razume tu tvoju patnju, ja razumem... ja sam oženjen znaš. Imam ženu i ćerkicu. Ali se bavim ovim poslom i retko ih viđam. Nikada sebi neću oprostiti što je ona sama odgajala naše dete i što je noćima plakla ne znajući da se izbori sa željama svog deteta. Plakao sam sa njom svaki put kad bi me takva pozvala. I ja bih želeo da sam pored nje, ali sam napravio odluku zbog drugih i ona me toga koštala...'' zastao je i naterao me da ga pogledam, a zatim mi obrisao suze palčevima.

''Donesi odluku koja će pratiti tvoje želje i potrebe. Nemoj da ti drugi ređaju kockice. Kajaćeš se..'' rekao je tiho i ustao sa klupe ostavljajući me malo samu. Da li mi je upravo rekao da ne marim za oca i odem tamo? Nova godina je sutra..

Treba na vreme da mu javim dok još ima vremena da sebi drugačije organizuje Novu godinu. Vratim se u hotel sama i nervozna jer ne znam kako će teći taj razgovor i sve želim osim da priznam da se nećemo sutra videti.

Promenim mišljenje do vrata svoje sobe i odlučim da ne govorim ništa, možda se dogovorio sa nekim? Sigurno nije čekao samo mene.. mislim... to je Petar, sigurno ga je svaka moguća osoba zvala, ne može sve da ih odbije zar ne? Nekome je morao da kaže da pristaje..

Tako je. Ne treba da se brinem. I tako se nismo čuli tri dana, do tada nije ni pomenuo Novu godinu, mora da je i zaboravio...

Nastaviće se...