Niko Kao Ti

15.deo

Mir je vladao jako dugo, čini mi se kao da se upravo budim iz najlepšeg sna. Moj umor je produžio moje spavanje sve do sad, imam osećaj da je podne.

Otvorila sam oči lagano i prvo što sam ugledala bilo je njegovo lice na jastuku pored mog. Sećam se da me sinoć ispratio do sobe, ali ne znam kako je dospeo u moj krevet. Spavao je.

Tako je savršeno spavao.

Primakla sam mu se neprimetno tek toliko da osetim kako miriše, njegove ruke bile tu položene ispod njegove glave, nije mu smetalo sunce koje je prekrivalo njegove trepavice. Pod njim su one delovale svetlo, a zapravo su bile tamnije od mraka..
Jesam li pomenula koliko savršen nos ima ovo prelepo biće? Jagodice koje se nadovezuju ispod trepavica i snažni obrazi koji su magično platno za poljupce. I usne na krajh svega toga. Te prelepe usne koje i kad spava izgledaju tako nežno i sočno.

Zašto je ovako bezgrešno lep?

Kad su njegove oči krenule da se otvaraju i pomiču zadivljeno sam posmatrala njihovo zelenilo sve do poslednjeg trena u kom sam to mogla da radim. Čim se okrenuo ka meni pretrnula sam i instinktivno sklopila oči. Osetila sam kako se pomera, ogromno stvorenje pored mene primaklo mi se do poslednjeg milimetra. Jedino što sam osećala bio je on, njegovo telo i savršen miris, samo njegovo disanje sam mogla čuti, bio je magičan.

Kad se njegova ruka našla na mom struku, a glava na mojim prsima jedino što sam mogla uraditi bilo je da ga pustim da tu odrema.

Zaljubljujem li se? Zašto je ovako neodoljiv?

''Kako lepo mirišeš...'' prošaputao je promuklo udišući duboko taj ''prelep'' miris o kom govori. Što je duže disao to je više njegova glava zalazila u moju kosu.

''Šta ti radiš ovde?''

''Sinoć kad sam te doneo.. brzo si zaspala. Jutros se nisi budila i samo sam želeo da se uverim da si okej... pa sam spavao tu jer tako ću ti tako biti na raspolaganju ako ti nešto zatreba...''

''Ko sad grli koga u krevetu?''

''Anja.. izvini za ono sinoć. Izludelo me to kako si otišla iz sobe, a znam da ti se ostajalo... hteo sam da ti vratim-...''

''Tako što bi spavao sa njom i zadovoljio svoj ego?'' ne znam da li sam upravo u svom glasu pronašla ljubomoru, ali znam da sam rekla nešto što zaista mislim. Podigao je glavu i pogledao me pravo u oči.  Na licu mu je bila ozbiljnost. Njegovi prsti završili su na mom licu, sa kog su se spustili u moju kosu nežno.

''Pitali su me koju bih devojku prvu odveo u krevet, ona je takva, za bolje i nije, sa tobom čupava, imam veće planove...'' to koliko je bio blizu mog lica izazivalo je paniku u meni. Kad se poslednji put približio shvatila sam to kao... potencijalan poljubac.
Sklopila sam oči i osetila kako se njegov dah obija o moje usne, njegovi prsti su idalje mazili moju kosu.

''Tako si lepa...'' čim otvorim oči on se blago osmehne i spusti čelo na moje.

''Voleo bih da izađemo zajedno..''

''Bioskop? Nikada nisam bila u bioskopu, možemo u bioskop?''

''Nisam znao da ćeš tako brzo da pristaneš..'' počeškao je svoje teme zbunjeno.

''Am.. pa.. volela bih da odem tamo pa..''

''Okej razumem'' nasmejao se i ustao. Krenuo je ka vratima ali sam morala da gq zaustavim.

''Možeš li da mi doneseš moj ranac, mislim-..''

''Uf..tvoj ranac.. imamo mali problem i zaboravio sam da ti kažem to..'' upitno ga pogledam.

''Jutros kad je mama krenula na posao, slučajno je prosula po tvom rancu vodu iz vaze, i stvari su ti vlažne...ali ne brini, doneću ti nešto Kikino, sreća tvoja pa Hristina nije muško. Bila bi prinuđena da nosiš moje stvari..'' nasmejao se i otvorio vrata. Na trenutak se vratio i dodao u svoju rečenicu, onako sasvim ozbiljno:

''Mislim da bi ti moje bolje stajalo.. ali bože moj ti-..''

''Ako imaš neki duks onako crn i lep, rado ću ga prihvatiti čak iako je tvoj..''

''Ako imam crni duks, imam ih milion, možeš da biraš...'' skočila sam sa kreveta i krenula za njim. Pustio me u svoju sobu, a potom otvorio deo u kom u stajali duksevi, najviše oni crne boje. Lepo posloženi, ko bi to očekivao od momka koji jedva da zategne krevet ako ga neko ne opomene.

''Ovaj mi je omiljeni..'' protegne se preko mene i dohvati ga. Naizgled je bio sasvim običan, ali kada mi je rekao da uvučem ruku u rukav, tek tad sam shvatila zašto je omiljen. Bio je mekan i gišav, poput mede.

''Da, ovaj je sasvim okej''

''Imam i donji deo, ali mislim da ti je velik sudeći po gornjem, izgledaćeš kao pufna..''

''Je li mekan kao gornji?''

''Da''

''Onda me ne zanima kako ću izgledati...'' nasmejao se i izvukao mi i donji deo. Pustio me da se sredim i uljudim za promenu, ček sam se i očešljala, ne pamtim kad sam se poslednji put očešljala.

''Izvoli, tvoj doručak..''

''Nećeš jesti sa mnom?''

''Pa jeo sam već. Nisam mogao da crkavam od gladi dok ti mirno spavaš..''

''A daj, pravi mi društvo!''

''Ne mogu ni zalogaj sad. Nisam gladan..''

''Svi su uvek gladni, molim te..'' po prvi put sa bilo kim u životu uradim ono što sam radila damo kada bi Aleksa, mamin dobar prijatelj, bio sa mnom.

Pogledala sam ga tužno i oprćila usnicu.

''To. Je nešto. Medeno.'' seo je za sto i nastavio da me posmatra kako jedem. Jeo je i on nešto malo. Osećala sam se halapljivo na trenutke. Kada bih zastala ponovio bi isto svaki put ''Ništa nisi pojela. Jedi'' pričali smo i nekako je razgovor prirodno tekao. Nisam se naprezala da biram teme. Same su dolazile..

Nastaviće se...