Niko Kao Ti

39.deo

Donela sam novu čašu vode i prišla mu uz osmeh. Spustila sam kesu sa voćem na malenu komodicu pored kreveta.

''Oh moja lepa dvojko čokoladnih očiju. Vratila si se..''

''Mhm, išla sam da se istuširam i presvučem da ne budem tvoja smrdljiva devojka i znaš šta dovela sam ti nekoga ko silno želi da te upozna..'' osmehnuo se i kad je u sobu ušao moj tata po Petrovom izrazu lica videla sam da mu nije svejedno.

''Petar'' upitno podigne obrve taj strogi čovek crnih očiju.

''Anja zašto mi nisi ranije rekla?'' krenuo je da se ispravi, ali ga je moj otac sprečio.

''Odmaraj'' nijednoga se trena nije osmehnuo jer takav je moj otac bio. Hladan i ozbiljan, ali na neki čudan način znam da nas je voleo.

''Ja sam taj ozloglašeni otac. Sergej..'' rukovali su se. Petar je ipak ustao u sedeći položaj. Iz čistog poštovanja.

''Drago mi je...''

''Čuo sam da moja ćerka ide na praksu ovde i vežba na nekom bolesnom momku svoje veštene budućeg lekara..''

''Tata...'' opomenem ga jer ako sam ja navikla na njegovu nezainteresovanost i grubost, drugi nisu.

''Kako se osećaš?'' upitao ga je sasvim normalno kao da se tako dugo znaju. Petar se opustio, videla dam to po položaju njegovog tela i njegovih ramena.

''Dobro sam''

''Anja te lepo pazi'' nešto nalik osmehu se pojavilo na licu mog oca po prvi put za 18 godina mog života. Petar je isto nešto nalik osmehu uzvratio i pogledao ga u oči. Imala sam njegove oči tako su bile slične. Samo su njegove imale tigraste šare, a moje su bile obične.

''Iako to nije znala, njena mama mi je prenela da je ovde i ja sam hteo da dođem da te upoznam kad moje dete već drugi put rizikuje živu glavu za tebe..''

''Drugi put?'' napravimo se ludi.

''Znam i za ono u hotelu. Misliš da nisam pogledao kroz prozor kad je neko na sred trga krenuo da urla njeno ime?'' stidljivo se osmehnuo i počeškao svoje teme.

''Pa da baš i nisam razmišljao u tom trenu hteo sam da dođem do nje po svaku cenu''

''I zato sam tu. Da ti odam počast jer si živ i nisi umro od moje ruke te noći. Hrabar si, podsetio si me na mene...'' sela sam do Petra i prebacila ruku preko njegovog ramena, prolazila sam prstima po njegovoj mekoj kosi i nisam se stidela svoje ljubavi pred ocem.

''Pa šta ću ja sad? Da je pustim da živite u onom stanu zajedno?''

''Ja bih to voleo. Nadam se d-..''

''Okej, onda pristajem, ali smo ako stalno bude dolazila sa tobom na ručak nedeljom..''

''Naravno'' osmehnuo se i ponovo su se pozdravili. Tata nije dugo ostao tu, ispratila sam ga do vrata bolnice i mahnula mu i nakon njih. Nešto se u tom čoveku menja... bar moje srce želi da tako bude.

Kad sam se vratila zatekla sam Petra kako spava sav sladak i meden. Prišla sam mu i nežnim prstima prešla po njegovom licu istraživajući njegovu strukturu.

''Volim kad me maziš''  promumlao je pospano i rukom prekrio moju stapajući je sa svojim licem.

''Zapravo volim svaki tvoj dodir i svaki pogled, osećam ljubav u njima...''

Nastaviće se...