Niko Kao Ti

33.deo

''Idalje si u kazni?''

''Da'' nevoljno je klimula glavom. Petar se vratio u grad, ali za to znam samo ja. Preklinjao me da dovedem Anju u njihov stan da tamo pričam sa njom dok je on sluša, nema ništa od toga, rekla sam da je psihopata i da stisne zube i pozove je sam.

Ponovo je sela do Andreja i ponovo ceo odmor provodi sa njima. Ne mogu da doprem do nje, više se ni ne trudim toliko. Mora sama da shvati.

《Anja pov》

''Anja, želim da razgovaramo..'' ustala sam i prišla Vuku. Ipak je želeo totalnu tišinu i intimu pa smo morali da odemo iza škole.

''Želim da se kloniš Andreja..''

''Zašto?'' prevenuo je očima i prišao mi šapućući mi na uho.

''Silovaće te ako se večeras pojaviš, a znaš i gde..'' udaljila sam se od njega i besno mu lupila šamar.

''Idiote, koliko si-..''

''Govorim istinu. Planira to Anja..''

''Zašto ti to znaš?''

''Rekao mi je''

''A zašto mi govoriš?''

''Jer se ložim na tebe od prve jebene godine srednje, samo izgleda svi dođu na red da te imaju osim mene..'' smestio je ruke u džepove i krenuo nazad ka školi, ali sam ga zaustavila. Prišla sam mu i zagrlila ga.

''Hvala ti''

''Nema na čemu mala'' tapne me prstima po obrazu i nežno se osmehne, a onda zaista ode. Sad moram da rešim Andreja.

《Petar pov》

Razmišljao sam o poruci koju sam dobio od Vuka, ozbiljno sma hteo da se ponovo uključim u njen život, ali sam se bojao susreta. Zato sam tajno odlučio da rešim sve ovo.

.....

''Ko bi rekao da ću ovo raditi sa tobom''

''Radimo ovo zbog istog cilja. Anjina bezbednost je sve što mi je bitno...'' rekao sam tiho i gurnuo bilijarsku kuglu. Andrej je stigao, sve je teklo kao po planu, mada, to da ga ubijem od batina i uplašim ga da bi je se klonio, to nije bilo pametno, ali bolje sad da ga sprečim nego da se kajem.

Kad krene ka izlazu pomalo pripit ja krenem za njim. Sve što se desilo te noći među nama bio je razgovor koji ga je odveo u propast. Previše sam sebi dozvolio i završio je u bolnici.

Ali nisam bio gad. Nisam ga tad ostavio samog, pozvao sam hitnu i sačekao je sa njim, a onda otišao i ponovo se sakrio u svoju senku. Bio sam nemi posmatrač svog života. Sve je funkcionisalo bez mene, zato sad još više stojim iza toga da će svi oni biti dobro tada kad se to desi.

To mi je bilo dovoljno da znam. Da će svi oni biti dobro kada se to desi. I svi će negde nastaviti, tamo ili ovamo. Nastaviće oni tada... kada se to desi.

.....

''UZBUNA!'' skočim sa kreveta i pogledam u Hristinu koja užurbano nešto govori ali je ne razumem ništa.

''Polako!'' udahnula je i smirila se.

''Neko je pretukao Andreja, u bolnici je i Anja je tamo'' naglasila je neke reči želeći da mi ukaže na to da zna sve.

''Taj, neko, sam ja. Malo sam se uživeo''

''Znam, nije to važno. Anja je tamo!''

''Ti mene zaista ne razumeš nekad. Ne zanima me. Želim da nađe svoj život i živi ga. Kiki koliko za par meseci ja ću biti živi leš, ne želim da me takvog idalje gleda, želim da mržnjom ubijem njenu ljubav''

''Dođavola, glup si!! Ona tebe voli! I gde god da pođe ti ćeš biti onaj koji ju je spasao iz tame, ti ćeš biti njena prva ljubav, njen prvi poljubac, njeno sve lepo i prvo na ovom svetu! Uvek će te pamtiti i ako misliš da će ovako manje da je boli grešiš, jer upravo rušiš sve što si popravljao!'' izdahnuo sam i spustio pogled na pod.

''Petre, reci joj!''

''Ne želim. Ne mogu. Volim je tako mnogo, volim tu curu Hristina! Bilo bi mi još teže da ona zna i da brine i da je... ne daj bože sa mnom u tim trenucima..''

''Treba ti neko da bude tu za tebe..''

''Mogu i sam ovo'' legla je na krevet do mene i zagrlila me. Prvi put smo kao deca spavali ovako i sad to ponovo činimo.

Nastaviće se...