Niko Kao Ti

40.deo

*mesec dana kasnije*

《Petar pov》

''Mogu li sam?'' upitao sam sestru koja je došla u kupatilo sa namerom da mi pomogne. Klimnula je glavom i dozvolila mi da se sam otarasim svojih lokni. Želeo sam da uradim to bez ikoga, sam sa sobom.

Možda ne ispadne tako loše.

《Anja pov》

''Vratila sam s-..'' nije bio u sobi pa sam uspaničeno bacila ranac sa knjigama i krenula da vičem sestru. Odmah je došla misleći da se nešto desilo.

''Nema ga. Nema ga. Gde je? Je li mu dobro? Molim Vas recite mi! GDE JE DOĐAVOLA GUKNI ŽENO?!'' izgubim kontrolu, ali ona krene da me smiruje.

''U kupatilu je, polako..'' odmah sam otrgla njene ruke i poletela ka toaletu. Malo je falilo da oborim neku bakicu koja se šetala ovuda isprobavajući svoj kuk uz stepenice i niz njih, mislim da je pobegla sa svog odeljka.

Kad sam upala u kupatilo zatekla sam ga ispred ogledala kako sam skraćuje svoju kosu na onu klasičnu vojničku. Stresao je i poslednju dlačicu i pogledao u ogledalo. Mislim da me nije primetio zbog male mašinice u njegovim rukama i njenog zujanja. Pogled sam spustila na pod po kom su bile njegove bujne kovrdže. Bilo mi je krivo što je ovo sam uradio zato sam mu prišla s leđa i snažno ga zagrlila.

''Hej.. kad si stigla...'' osmehnuo se kutom usne. Udahnula sam taj poznat miris i nežno krenula da ljubim njegova leđa, od jedne do druge lopatice. Bila je to duga putanja uz dosta poljubaca jer su mu leđa široka za tako spore i lagane poljupce. Provirila sam u odraz u ogledalu i razvila slabašan osmeh.

''Lep si, prelepo ti stoji baš ta frizura''

''Stoji mi?'' lagano se okrenuo ka meni, a ja sam odmah rukama dodirnula tog ježa kod sad poseduje. Nasmešio se i oslonio čelo o moje.

''Loknice će mi faliti, ali ova frizura je pun pogodak. Više si seksi''

''Aham.. bio sam seksi'' podigne me lagano na svoje bokove da ne gazim po haosu koji je napravio. Počistio je nered i zajedno smo laganim hodom krenuli do sobe, kako vreme prolazi sve manje se krećemo jer se sve više i brže umara.

''Jede mi se nešto slatko''

''Pa doktor je rekao nema čokolade, ali znam koliko voliš maline.. pa sam ih uzela da zamene čokoladu..''

''Maline!'' cikne veselo. Seo je na krevet i strpljivo sačekao da mu izvadim maline, sela sam do njega i otvorila kutiju.

''Hvala čupavice'' nasmešila sam se i uzela malinu da je probam i ja. Jedna ruka mu je stajala na mojoj butini i mazila me dok je drugom jeo maline.

''Kako si provela dan?'' upitao me zainteresovano i pogledao me u oči.

''Tužno''

''Zašto mala? Čemu tuga?''

''Nije važno, neću da te opterećujem..'' odloži maline i maramicom obriše ruke, a onda se okrene ka meni i zgrabi moje lice svojim vlažnim šakama koje mirišu na lavandu.

''Hej, sve mi je važno. Ti si moje sve, reci mi, slušaću te non-stop i neću da čujem više ovakve gluposti...'' nasmejala sam se kiselo i teško, a onda sam se izula i legli smo na krevet. Zapravo moj krevet su bila njegova prsa. Sklupčano sam ležala i ispovedala se sa najvećim poverenjem na svetu.

''I onda me kaznila i morala sam na kaznenu. Zato sam ostala ovako dugo... prvi put sam na kaznenu išla sa tobom i setila sam se...'' glas mi je podrhtavao, a onda me njegov siguran zagrljaj i mek poljubac u čelo zaustaviše u nameri da se ne rasplačem.

''Sad znam zašto sve to nisi htela da mi kažeš. Ne brini malena, ti i ja ćemo živeti u zvezdama onda kada ne budem bio pored tebe-...''

''Molim te ne govori mi to Petre''

''Malena moraš da budeš spremna na to. Ja te obožavam i voleo bih da mogu da te lažem, ali to bi bilo sebično..''

''Neću nikada nikoga voleti koliko volim tebe, nikada. Jednom sam se zajebala i zaljubila se, a sad to gubim'' rasplakala sam se olako i opet sam ja bila ta koja je tešena, umesto da je obrnuto. Mazio je moje lice svojom šakom i mekim prstima brisajući suze sa mog lica.

''Ne želim da tako živiš, želim ti da se opet zaljubiš, milion puta posle mene i jednom za sva vremena, da završiš sve što si želela i postaneš svoj čovek svojih pravila zarobljenik, jer bolje svojih nego tuđih, da budeš doktor, najbolji u državi i šire, da se ostvariš kao mama, da budeš nečija... sve ti to lepo želim i što manje lošeg da te prati...''

''Ne želim sve to bez tebe'' zajecala sam tiho iako sam sebe smatrala sebičnom sada nisam mogla da se zaustavim.

''Volim te Anja, ne otežavaj mi ovo, ne želim da budeš tužna..''

''Izvini, molim te... nisam.. ne mogu'' klimnuo je glavom kad sam ga pogledala i vratio moju na svoje grudi. Ljuškao me neko vreme, a suze su polako presušile na svojim izvorima. Umorne oči od svetla koje vidim zatvorila sam, a to me odvuklo u san iako to nisam htela. Sanjala sam ga. I snovi su me rastuživali.

Nastaviće se..