Niko Kao Ti

4.deo

''Dođavola gde idemo?!''

''Prestani da gunđaš..'' rekao je po stoti put i konačno malo stao da se odmorim. Pogledala sam u ogromno drvo na kom su stajale drvene daskice pretvorene u stepanice koje su vodile sve do drvene kućice.

''Ti prva..''

''Ne idem ja gore'' rekla sam odrično jer imam ogroman strah od visine.

''Ma daj. Svideće ti se..''

''Kao da je tebe briga da li će mi se dopasti..'' rekla sam i odmahnula glavom. Sela sam na zemlju i pogledala u njega. Čim su nam se pogledi sreli skrenuo je svoj na kućicu.

''Istina, briga me. Ali kad si već tu, popenji se sa mnom, ne znaš šta propuštaš mala, nisam znao da si tako plašljiva..'' na to njegovo ruganje besno sam ustala i odmarširala do drveta. Uhvatila sam se čvrsto i progutala knedlicu gledajući gore. Jako je visoko.

Ja i moj inat!

《Petar pov》

Nasmejao sam se kad sam video kako voli da mi se inati, krenuo sam odmah za njom, shvatio sam da se boji visine, pa nisam hteo da umre zbog mene.

Bio sam joj tako blizu, moje ruke su se konstantno hvatale za daskice koje su bile u pravcu njenog struka.

''Ako mi gledaš u zadnjicu, šutnuću te neću žaliti ako umreš...''

''Imaš dobro dupe...'' nasmejao sam se, a onda je ona rukom zamahnula ka meni i iskliznula se, njen vrisak je prepao i mene, ali sam je ja rukom spretno zadržao tik uz sebe...

''U redu je. Uhvatio sam te..'' šapnuo sam u njenu kosu, shvatio sam da mi se ruka nalazi na unutrašnjosti njene butine jer sam jedino tako mogao da je uhvatim, pridržao sam je dok se nije sama uhvatila za ogradu kućice i popela se na nju. Pogledao sam ka zemlji i brzo se popeo do nje.

''Na bezbednom si'' rekao sam i prstom pomakao kosu sa njenog lica, dok sam je držao osetio sam kako ubrzano diše i kako joj srce lupa kao ludo. Uplašila se.

''Ti si kriv za ovo! Glupane! Mogla sam da padnem!''

''Izvini, ti si iz inata došla ovde, nisam te terao na to. Ti si ta koja je glupa...'' rekao sam ironično i smestio ruke u džepove.

''Ne znam zašto sam uopšte krenula sa tobom!'' izdahnula je besno i odmakla se od ivice.

''Zašto smo uopšte ovde?!'' rekla je nervozno i rukom prošla kroz svoju kosu, čučnuo sam do nje i palcem joj podigao bradu usmerivši je ka pogledu na ceo grad i zalasku sunca koji kako se bližimo zimi dolazi sve ranije i ranije.

Zagledala se u to očarano nije treptala.

''Prelepo je. Kako znaš za ovo mesto? Tek si se doselio u ovaj grad..''

''Zapravo, vrlo često sam sa ocem dolazio ovde. Moj otac je radio puno i ja sam stalno putovao sa njim, kada je umro često smo se selili i ovde sam bio do svoje desete godine...'' rekao sam tiho i seo do nje. Smestio sam ruke na kolena i zagledao se u zalazak sunca, kao tad bio je lep i sad, samo što je sa sobom nosio puno istine i bolnih sećanja..

''Kako to da te se ne sećam? Ovo je malo mesto, a ti si veoma upečatljiv...''

''Upečatljiv sam ti? Dakle samo mene vidiš od svih...'' nasmejem se na kratkoj pauzi, a njen ozbiljan pogled me navede na ozbiljnost: ''Išao sam u privatnu školu. Kao i Hristina..''

''To objašnjava mnogo..'' rekla je tiho i spustila svoju glavu na svoja kolena. Uhvatim sebe kako gledam u nju i bez obzira koliko je žilava i bezobrazna, nekako je lepa.

''Šta bleneš u mene kretenu? Znam da sam lepa..'' nasmejao sam se kada me pogledala i odmahnuo glavom sklonivši pogled ponovo na zalazak.

''Nisi, čupava si'' osmehnula se kutom usne i spustila glavu na moje rame.

''Mrzim te'' rekla je tiho i obavila ruke oko moje, pa sklopila oči.

''Ovo je preterana nežnost za nekoga ko me mrzi..'' rekao sam tiho i oslonio svoju glavu nakon dugog predomišljanja. Izdahnula je i šapnula:

''Nije ovo nežnost...''

''Nego?'' ponovo duboko u nosnicama osećam miris njene kose. Maline.. slatke maline.

''Povremeno zagrlim osobe oko sebe, bez ikakvog razloga.. to mi je od malena. Radim to nesvesno, to je... poput neke bolesti. Išla sam kod mnogih psihologa.. ali su svi rekli isto. Tim zagrljajem sa nepoznatima moj mozak traži pažnju i nežnost od drugih jer je...'' prestala je da priča, kao da joj se neka knedlica stezala grlo.
O

setio sam veliku težinu u njenom glasu, bilo mi je krivo.

''Pa onda se nećemo upoznavati..'' rekao sam tiho.

''Zašto?''

''Tako ću večno za tebe biti stranac, onda ćeš me grliti više.. čak iako je protiv tvoje volje..''

''Ne flertuj..''

''Ne flertujem''

''Onda je odvratno''

''Ko mi kaže..'' prevrnem očima i osetim kako se udaljava od mene pa dignem glavu. Još koji minut vladala je tišina, a onda ju je prekinulo zvono telefona.

Nastaviće se...