Niko Kao Ti

35.deo

''Mnogo si slatka..'' prevrnula sam očima i osmehnula se, nisam zanemarivala ono što znam o Andreju, ali sam želela da se brzo oporavi. Nekako sam osećala krivicu za to što je skoro preminuo jer nisam bila tu, da jesam možda bih tog manijaka prijavila sa opisom do zadnje tačke.

''Je l' te boli''

''Ništa ne boli. Nije tako strašno kako izgleda Anjice..'' moja ruka na njegovim prsima prekrivena njegovom osećala je da joj tu nije mesto. Pa sam je i skinula.

Kad sam sa Vukom krenula kući nakon posete, rastali smo se na najmračnijem delu ulice. Sama sam hodala, a imala sam jeziv osećaj da me sa svih strana neko ili nešto gleda. Psi koji su zalajali u tom trenu na smrt su me preplašili jer njihov lavež nije bio uobičajen, jezivo su zavijali i prizivali nesreću.

Kao po nekoj sudbini ponovo sa druge strane ulice ugledam Petra. Samo što ovaj put on mene nije primetio. Krenula sam za njim jer nije išao kući i zanimala me istina koju svi njegovi kriju od mene. Ni sa Kikom ne pričam toliko kao pre. I ona mi nešto uporno prećutkuje.

''Ćao Martine''  pozdravio se na ulazu sa čovekom kog kao da često viđa, a ja prvi put dolazim na ovo mesto. Izgledalo je kao neki čudni noćni kafić, obasjano neonskim svetlima zelenih i roze boja pomešanih u naslov ''Morte amor'' kako idilično.

Naziv im baš izgleda opisuje osećanja posetilaca.

Priđem vratima uz blag osmeh i zakoračim ka njima, ali mi Martin zatraži da mu kažem koliko godina imam.

''Osamnaest, skoro devetnaest...''

''Ličnu'' prevrnula sam očima i izvukla je. Predala sam mu je dok je on neprestano sa mene prebaciovao pogled na nju i tako u krug. Kad mi ju je konačno sumnjičavo dao ušla sam unutra.

Izgledalo je kao klasično mesto za naći problem. Puno pijanih ljudi, nadrogiranih narkomana koji su okolo išli u nekom svom svetu izgubljeni sa očima koje su bile crvene i natečene. U masi pijanih devojaka koje su tu bile čisto da zamute poglede isto takvih momaka, vidim Petra kako se provlači fino i nimalo agresivno.

I dok mu se sve one nabacuju i gurkaju se do njega on ih nezainteresovano obilazi, što mi je izmamilo osmeh.

Seo je za sto nakon što se pozdravio sa par momaka, jedan od njih bio je Nikolas, dečko iz naše škole. Bolelo me na neki način to što sam videla da je sa svima ostao u kontaktu osim sa mnom, a znam da pola tih ljudi iskreno i ne voli ili ih ni ne zapaža u svom životu.

A svi su imali pravo da ga imaju u svojim životima osim mene.

Sela sam za jedan manji sto u ćošku mračnom i tamnom, imao je savršen pohled na njegov. Neprestano sam gledala u njega. Kao da ništa drugo oko mene nije postojalo. Sinoć kada sam se sudarila sa njim, kada sam pogledala te zelene oči koje u mene gledaju kao da nikada ništa nisu osećale. Tad sam osetila istinski bol. Lomio mi je srce svesno i polako. Parče po parče ga je besciljno kidao. Ili ipak.. ciljano tako.

Veče je prolazilo na momente njihovo zabavljanje navodilo me na bes jer dok ja noćima lijem suze zbog svega što je bilo i neće ga više biti on zabavljeno dolazi na opasna mesta. Odustala sam od ovoga i krenula kući, ali kad sam ustala videla sam da i on isto radi. Krenula sam neobazirući se.

《Petar pov》

Ubrzam hod i grubo je povučem za ruku ka sebi. Gledam unaokolo ne želeći da me vide pored nje.

Besno je stegla pesnice i čim sam je pustio udarila mi je šamar. Zaslužen. Znao sam da ukoliko je ne izvedem odavde u roku od tri sekunde biće samo jedna od devojaka u nizu odvučenih u krevet. Veče se tek uigravalo ipak i ništa još nije videla...

''Zašto me pratiš, Anja?''

''Gde piše da te pratim, ovde sam jer želim!''

''Jer želiš?! Uzmi telefon..'' kad ona to odbije iz njenog zadnjeg čepa ga sam izvučem. Pozovem joj oca i telefon zalepim za njeno uho.

''Pa ti njemu reci isto...'' otrčala je do toaleta i ja sam samo izašao znajući da će on istog trena doći po nju. Mislila je da će u toaletu biti manja buka, iako zbog mene završi u kazni to će bar biti mala stvar naspram one koja je mogla da joj se desi...

Nastaviće se...