Niko Kao Ti

26.deo

《Petar pov》

Spustio sam poseban poklončić ispod jelke da čeka samo nju. Ovo je prvi put da Novu godinu slavim u stanu bez društva, ali vredi... vredi jer ću je jako zagrliti i ljubićemo se celu noć ćemo se ljubiti i neću prestajati da je mazim i volim dodirima.. samo da dođe... dođavola neću uspeti da sačekam da me pozove.

Nismo se čuli, sigurno planira da me pozove i kaže mi da je ispred vrata i tako me iznenadi ili nešto još bolje...

.....

''Hej bato, jesi li siguran da ne ideš sa mnom?'' pogledao sam u sat i video da je sedam uveče. Izdahnuo sam i prošaputao:

''Zapravo možda krenem sa tobom..'' razočarano sklopim oči dok ona odmah postavlja naredno pitanje:

''Hej, znam taj ton, šta se desilo?''

''Znaš, bila si u pravu, menjao sam svoje navike da bih se prilagodio nekome ko to ne ceni. Idem sa tobom i briga me za-...''

''Anju, mama mi je rekla sve. Izlanula se jer.. znaš moje trikove. Bato ja vidim da si se promenio. Prva osoba koja zna gde si kad odlutaš je Anja. Njoj si sve govorio, upoznali ste se bolje od svih.. ne odustaj od nje Petre...''

''Ali ja dajem sve, a ona baš ništa. Stalno mi givori da ne biram nju, a ja baš nju želim.. glup sam... nije trebalo da budem tako dobar i nežan..''

''Zaljubila se, znam to vidim joj u očima svaki put kad te pomene ili pogleda..''

''Znam, ali ne osećam to..''

''Pa gde je ona? Ne javlja mi se...''

''U Madridu...''

''Idi onda ti tamo''

''Ne želim da je gušim. Niti da trčim za njom..''

''Petre! Idi da razhovaraš sa njom. Još ima vremena...''

''Misliš?''

''Znam'' prekinem poziv i uletim u sobu kao manijak, zgrabim ranac pa krenem da ubacujem stvari, iz komodice izvučem pasoš i ostala dokumenta koja mi trebaju. Ubacim ih u najmanju pregradicu ranca i osvrnem se oko sebe. Ne planiram da ostanem tamo dugo, zato ni ne nosim tako mnogo stvari. Uzmem novac iz kutije sa radnog stola iprstom povučem ključeve koji završe u mojoj šaci. Zaključam stan i lagano strčim niz stepenice.

.....

''Dobro veče'' ljubazno me pozdravi stjuardesa, uzvratim takođe ljubazno i prođem pored nje. Ranac stavim u pregradu iznad i sednem na svoje mesto do prozora. Sve vreme razmišljam o tome činim li ispravnu stvar. Šta ako ona ne želi svu moju pažnju?

Čini se da neću saznati dok ne dođem tamo.

.....

《Anja pov》

Ponoć je. U ovim satima najviše razmišljam o onome što mi najviše fali. Tvoj zagrljaj, taj miris koji me čini da se osećam ušuškano i voljeno, tvoje snažne ruke oko mog struka i ravnomerni otkucaji srca koji bi se ubrzali svaki put kada bih se promeškoljila dodirivajući ti lice i vrat.

Nisam znala da neko, ko ti nije ništa, može za tren postane više od onoga što je neko ko ti je sve, ikada bio.

''ANJA! MOLIM TE JAVI SE, NIKADA MI NISI REKLA KOJI TAČNO HOTEL PA SAM PRINUĐEN NA OVO! ALI HEJ! VOLIM TE I TO ŠTO ME SVI GLEDAJU KAO NEKOG LUDAKA JER SE DEREM OVDE MI NE PADA TEŠKO JER ZNAM DA ĆU TE TAKO JAKO ZAGRLITI KAD TE VIDIM!''

Čim sam čula poznat glas kako izgovara moje ime istrčala sam na terasu sa osmehom od uha do uha. Usput sam zamalo poginula na jastuke koji su bili po podu, ali je vredelo.

''Petre!'' okrenuo se ka meni u sekundi i razvio veliki osmeh. Pritrčao je hotelu i terasi koja je bila par metara udaljena.

''Siđi dole, molim te...'' ne odgovorim ništa već u trku pokupim papuče i njegovu tenerku koju samo navučem na sebe. Izletim iz sobe i potrudim se da me niko živ ne vidi. Zatim pravo na vrata hotela njemu u šake.

Snažno je obavio ruke oko mog struka i stegao me kao da sutra ne postoji.

''Zašto si me ostavila samog?'' tužan je šaputao i cvileo u moj vrat dok sam ja, što sam jače mogla, pribijala njegovo telo uz sebe.

''Kako si mi samo falila... kako sam te se uželeo Anja..''  izgovarao je voljene reči i ljuškao me u svom naručju ne puštajući me, stisak je ostao isti.

''Nisam te ostavila.. zabranio mi je da dođem, mislila sam da si zaboravio.. samo sam htela da se zabaviš i ne misliš na mene. Mislila sam-...''

''Ništa ti nisi mislila! Odvratna si, mrzim što ne mogu da ne mislim o tebi svaki jebeni dan... da sam zaboravio? Borajo sam sekunde Anja! Jebene stotinke...'' grdio me, bio je ljut, ali samo zato što me voli.

''Izvini''

《Petar pov》

Bacio sam ranac na pod i podigao je u svoje naručje. Njen miris me smirivao, njena topla koža bila je idalje vrela iako je u šorcu i majici na bretele u papučama, ogrnuta jedino mojom duksericom istrčala po ovakvoj hladnoći samo da me zagrli.

''Nedostajao si mi..'' tužno je cvilela mazeći se. Moje ledene ruke nisu joj smetale. Sačekao sam samo jedan tren da svoj pogled prikuje za moj i spojio nam usne. Ljubio sam je kao da se godinama nismo videli, a ne par nedelja.

Kad osetim vrtoglavicu lagano zastanem spreman da je pustim, ali vrtoglavica stane.

Obavio sam ruke oko njenog struka još snažnije, bio je tako sitan šakama sam je mogao obuhvatiti koliko je majušna.

''Zašto me nisi makar pozvala?''

''Znala sam da ćeš doći, potajno sam to sanjala...''

Nastaviće se...