Niko Kao Ti

22.deo

《Anja pov》

Čujem kako se brava na vratima otvara i kako ona snažno lupaju, zatim njegovo lice bude ono što prvo ugledam kad pomaknem knjigu. Bacio je ranac i spustio kese na sto, a onda se nageo ka meni uz blistav osmeh od uha do uha. Prešla sam pogledom preko njegovog lica i tiho izdahnula izdižući se ka njemu. Obavila sam ruke oko njegovog vrata i najnežnije otisnula poljubac o njegove usne.

Nikako da se naviknem! Svaki put mi treba priprema i svaki put su leptirići i trema tu.

''Izvini''

''Za šta?''

''Što sam se zadržao. Milion osoba usput me zaustavilo, jedva sam se provukao do tebe..''

''U redu je..''

''Jesi li gladna?''

''Nisam, jela sam malopre..''

''Šta si jela?''

''Išla sam do prodavnice i uzela sam špagete, iz nekog razloga su mi se jele sad. Ostalo je i za tebe..''

''Hej pa.. zašto si išla sama? Doneo sam sve što ti treba. Mama je spakovala sve i svašta i uzeo sam povrće i voće da se hraniš vitaminima, a ti hop pa po špagetima...''

''Ne želim da se tvoja mama muči više okej? I ne moraš da mi izigravaš kućnu negu..''

''Ne radim to, samo... brinem i pazim te'' promumlala sam tiho ''znam''. Nervozno sam se odmakla od njega jer baš i nisam znala kako sad da se ophodim prema njemu.

''Želiš li da gledamo filmove?''

''To je dobra ideja..'' rekla sam uz osmeh nervozno češkajući teme. Upalio je laptop koji je izvukao prethodno iz ranca. Smestio ga je na sto, a ja sam lagano ustala i krenula ka sobi po ćebence. Samo me pažljivo ispratio pogledom, kao da pazi i kad to ne želi.

Ušla sam u sobu i iz ormara izvukla tanko ćebence, odlično za obakve prilike. Na karatko bacim pogled na krevet koji sam lepo zategla te kroz misli prolete događaji od sinoć.

*prisećanje*

Prelazio je prstima lagano po mojoj kosi i tiho mi prepričavao to kako se završila knjiga koji je nedavno čitao. Mislio je da ga slušam, jesam ga slušala, izuzetno pažljivo... ali ne zbog knjige. Posmatrala sam ga i slušala to kako se njegove usne pomiču dok govori reči.. njegov glas je nežan. Njegova pojava me privlači. I taj miris...

On je sve što osećam trenutno dok me mazi mekim prstima i ljubi još mekšim usnama. Patetika. Velika, ali... u poslednje vreme izuzetno draga.

''Jesi li se umorila?''

''Malo..''

''Odmori, ja idem na kauč-...''

''Nisam znala da se plašiš da spavaš pored mene..'' nasmejao se kutom usne i sklopio oči.

''Mislio sam da si stidljiva po pitanju toga'' prebaci moju ruku sa svog vrata na svoj struk što me natera da spustim pogled odmah za njom ka njegovom stomaku i tvrdim mišićima koji su se nalazili ispod moje butine.

''Ako spavam ovde moram da se raskomotim...'' pogled uperen u mene preispitivao je moja odobrenja, zato sam samo blago klimnula glavom ne skidajući ruke sa njega. Ustao je i krenuo lagano ka ormaru. Bacio je duks sa sebe na fotelju i lagano povukao rub majice na gore, spustim pogled niz njegova široka leđa sve do ruba trenerke. Trepnem par puta spremajući se da ne blenem kad se okrene, ali to bude jače od mene.

Prebacim pogled brzo na njegove oči da ne pomisli da slinim za tim što je zgodan, ali ti pokreti, trikovi očima koje menjaju pravac od mojih usana do očiju i obrva pa sve tako u krug. Odustanem i prepustim se flertu očima.

''Znam da sam zgodan'' zacrvenim se na to i samo nastavim da ga posmatram uz šarmantan i prijatan osmeh.

''Anja prestani tako da me gledaš, pokušavam da budem naivan i fin'' okrene mi leđa ponovo i skine trenerku menjajući je donjim delom pidžame.
Bacio se na krevet i pogledao me.

''Stvarno si nedokazna..'' odmahne glavom i vrati me u isti položaj od maločas. Samo što ovoga puta nije nosio majicu i svu njegovu toplinu osećala sam na sebi. Krenula sam nežno da šaram prstom po njegovom telu što ga je navelo na osmeh. Sklopim oči razmišljajući o onome što pažljivo radim, da li mu se dopada kad ga dotaknem? Da li želi da prestanem? Golicam li ga?

I kao odgovor na moje misli stiglo je tiho:
''Nije fer što ti smeš mene da dodiruješ, dok su meni ruke vezane tvojim strahom od vezivanja, i kad pomislim da si se oslobodila... pogledam u nazad i shvatim da nije prošlo tako mnogo i da možda to ne prihvatiš kako treba... mučiš me da previše razmišljam zar samo ne bismo mogli da porazgovaramo?''

''O čemu?''

''O nama Anja..''

''O nama? Šta tačno želiš? Da ti dam dozvolu za sve i priznam svima? Ne mogu, jače je od mene. Ja... prvi put imam nekoga poput tebe u svom životu, gotovo da ne znam kako ovo funkcioniše... daj mi malo vremena da se naviknem. Mene idalje hvata trema kad želim da te poljubim..''

''Okej, razumem te... treba ti vremena..''

Još malo smo pričali, a onda sam u tonula u san na njegovim prsima, bila su glatka i meka, poput jastučića.

Nastaviće se...