Niko Kao Ti

31.deo

''Ne želim da ideš, nisi ozdravio''

''Dobro sam mama..'' nasmešio sam se i oprostio se sa njima. Prvi put mi je bilo teško da odem, jer znam da se ovoga puta neću vratiti. Grubo sam je stegao dok sam rukom nežno gladio Hristinin obraz. Mama je ušla u kuću jer joj je bilo hladno, a nas dvoje smo ostali sami.

''Pazi je. Molim te.. samo je pazi''

''Uvek...'' čim primetim suzu da joj klizi niz obraz zbunjeno je upitam:

''Čemu to?''

''Znam sve Petre, sve su mi rekli. Ne brini... niko neće znati..'' zagrlila me kao nikada do sada i zajecala tiho na mojim grudima. Bio sam jak, morao sam da budem.

''Biće okej''

''Moliću se za tebe svaku noć bato. Neće proći jedna da to ne učinim. Ti si meni sve na ovom svetu i... mnogo te volim''

''Volim i ja tebe malena, mnogo te volim''

''Zašto njoj nisi javio?''

''Jesam. Jutros sam joj poslao poruku da odlazim i da zbog te daljine na koju nisam navikao raskidamo''

''Tek tako''

''Tek tako'' klimnula je glavom i snažno me zagrlila, udahnula je duboko i poljubila mi obraz. Odmakla se, a ja sam joj odmah obrisao lice.

''Čuvaj mamu, budi pametna. Živi srećno i uživaj..''

''Petre kako mi sve tako olako govoriš''

''Kiki, nije kraj sveta, ja ću zauvek biti uz tebe, zauvek. I kad-..''

''Da to nisi rekao! Da nisi ni pomislio! Bićeš dobro... svi ćemo biti!'' zagrlila me ponovo i uz pretnje prstom ućutkala moje reči.

''Iako si me ućutkala, znaš šta sam hteo da ti kažem i to mi je važno...'' poljubio sam je i odvojio se od nje.

''Nemoj da ona posumnja, pametna je''

''Dakle moram da glumim da je sve dobro?''

''Upravo tako'' govorio sam dok sam se pakovao lagano.

''Gde ćeš biti?'' odmahnuo sam glavom dajući joj znak da ni ne pokušava da sazna.

''Daleko'' rekao sam tiho i poljubio joj slepoočnicu. Obrisala mi je suzu za koju nisam ni znao, pa samo prošaputala:

''Javljaj mi se''

''Volim te''

''I ja tebe bato'' teška srca ruke su se odvojile i ušao sam u auto. Mahala mi je sve dok nisam izašao iz ulice. Kad se to konačno desilo izbacio sam gps za koji znam od kako sam počeo ovako da odlazim, Hristina je uvek znala gde sam. Ali se pravila luda. Znam da joj je teško, ali teže će joj biti da zna gde sam i da sa mnom prolazi kroz bolest. Ne mogu da joj pravim traume i činim je tužnom.

......

''Ćao''

''Upadaj'' rekla je bez i da me pita išta, a sve je znala. Uneli smo moje stvari, odložila ih je i sela na krevet do mene. Zagrlila me i moju glavu oslonila o svoje rame.

''Znaš ti gde su vrata uvek otvorena..'' rekla je kroz osmeh.

''Znam gde me osoba neće sažaljevati i gledati kao mučenika, ja to nisam. Zato sam tu...'' klimnula je glavom i nežno nastavila da miluje moje lice. Umirio sam se na njenim grudima i tu zaspao nakon nekog vremena.

《Anja pov》

''Molim te reci mi-..''

''Izađi...'' izgovorila sam promuklo i uvukla se u ćebe. Suze su bez kontrole lile kao da nisma vlasnik svog tela. Nisam ni želela da budem u njemu.

Zatvorila je vrata, a ja sam ponovo odbila Kikin poziv. Sklopila sam oči i pokušala malo da odspavam, ali nije išlo. Ona je znala, zato mi je sve ono i rekla onaj dan. Prvo ga nisma viđala pet dana kao ni Hristinu, nisu bili tu, u stan kad god da bih otišla nije bilo nikoga. A onda je poslao kao najveća kukavica prokletu poruku. Kratku i jasnu.

''Anja, samo sam želeo da kažem da za moje odsustvo ovih par dana ima opravdanja. Razmišljao sam. Otići ću u drugu srednju jer ovde perspektivu ne vidim. Voleo bih da ostanemo prijatelji jer daljinu ne volim. Ne želim da budemo zajedno više. Ne mogu da te teram da mi budeš verna i kad sam kilometrima daleko, a neću ni da obećam da ću dolaziti jer neću. Nemam baš nikakav razlog za to. Bilo je lepo, kratka tinejdžerska avantura. Zaborvi je ako možeš, oboma će nam biti bolje..''

Zaboravi je ako možeš! Mrzim ga! Mrzim dan kad smo se upoznali jer je sve ovo bila laž! Glupa laž! Ali neću da patim, neću ni da ga se setim, hoću da nestane! Da ga izbrišem kao da nikada nije ni postojao!

Običan emotivni prevarant i kreten bez emocija!

Nastaviće se...