Niko Kao Ti

3.deo

《Petar pov》

Zgrabio sam je za nadlakticu i povukao je za sobom u mušku svlačionicu, znam da je 4. čas prazna. Pribio sam je uz vrata i kroz zube procedio na njeno uho:

''Još jednom takni moje stvari, mala razmažena bogatašice, nalupaću ti to slatko dupe kao niko nikada, razumela?''

''Super, još jednom me ovako takni kao da sam nešto što ti pripada i nabošću te pesnicom, neću gledati gde mi ruka leti, razumeo?''

''Nisam. Razumeo. Muškaračo.'' izgovorim odsečno dok gledam prkosno u njene prelepe oči. Koliko je samo lepa kad je besna.

''Kretenu umišljeni, pusti me smesta!''

''A šta ako baš to sad ne uradim?'' igram se. Testiram joj karakter, upoznajem je bolje jer, dođavola tako je lepa, prvo sam nju u celoj školi zapazio i baš ona zapadne neka nadrkana koja neće ni da me pogleda dok sve druge već ljube moje stope.

A to mi samo povećava želju.

''Maca pojela jezik Anja?'' provociram sve dok na svom međunožju ne osetim bol prevelikih razmera. Samo sam sklopio oči i popustio stisak dovoljno da se otrgne i umakne mi.

Mala debilka, tako mi svega vratiću joj za ovo neće znati gde se nalazi.

《Anja pov》

Besno sam prepričavala Hristini debilne situacije sa njenim bratom. Slagala se da je kreten to mi godi, nisam joj rekla za sve u svlačionici, bio me blam da to kažem njegovoj sestri ne znam kako bi reagovala da zna da joj je brat silovatelj, nasilnik i debil.

''Žao mi je zbog kaznene..''

''Ja za to moram da javim mami'' rekla sam tiho i nezadovoljno je pozvala. Čekala sam par minuta, a onda se javila.

''Ćao mama''

''Hej mila, u gužvi sam žurim na sastanak..''

''Znam mama, moram da ti javim da danas ne dolaziš po mene..''

''Zašto?''

''Am ostajem.. na pripremama za takmičenje..''

''Oh pa lepo, iz čega?''

''Matematika. Znaš da mi to ide..''

''Okej kad se to završava?'' promislim dobro i setim se da je kaznena najčešće gotova oko pola četiri kad smo prva smena.

''Oko pola četiri''

''Uf, ja tad moram do firme. Da li je problem da se vratiš peške?''

''Ne. Prijala bi mi šetnja nakon toga da odmorim mozak..''

''Okej, ljubim te onda. Vidimo se večeras''

''Ćao mama'' prekinula sam poziv i pogledala u Hristinu koja je postavila jednostavno pitanje:

''Zašto si je slagala?''

''Ne znam. Naljutila bi se. Rekla bi ocu i.. ne mogu da ga slušam kako se dere..'' klimnula je glavom i zagrlila me pružajući mi žvake. Uzela sam jednu i ogrnula se jaknom jer je postajalo sve hladnije.

.....

Susreli smo se kod vrata učionice za kaznenu. Oboje smo se besno gledali. Pustio me da prva uđem i krenuo za mnom. Krenula sam da sednem za sto ali je on bacio ranac na isti i rekao:

''Miči ruke taj je moj''

''Gde piše?'' prkosno uzvratim.

''Nigde, ali će od sada..'' rekao je i seo za taj sto besno sam rukom udarila o isti i unela mu se u lice.

''Čuvaj me se dobro kretenčino zelenooka, zažalićeš dan kad si me upoznao'' rekla sam i sela na drugi kraj. Uskoro su u učionicu ušla tri dobro poznata idiota, Vuk, Andrej i Saša. Pozdravili su se sa Petrom, svi osim Andreja i pogledali u mene.

Vuk me pogledao preko ramena kad se smestio i rekao:

''Anja, šta ti radiš ovde?''

''Ništa posebno. Plaćam svoju nepromišljenost...'' rekla sam i skrenula pogled sa njega. Profesor je došao i smestio se za svoju katedru, neko vreme je gledao u nas i promatrao nas kao najgore kriminalce, a onda je spustio loptu i krenuo da čita knjigu. Kad je izašao da ode po kafu momci su se raspričali kao babe na pijaci. Primetila sam neku mržnju u pogledu između Alekseja i Petra, ali me nije preterano zanimalo.

''Anjice, nešto si ljuta?''

''Aleksej gledaj svoja posla..'' rekla sam drsko i nastavila da šaram po svesci. Ustao je i prišao mi. Stao je iznad mene i rukom sklonio moju kosu sa ramena zbog čega sam se sledila u trenutku.

Sageo se i rekao nekim podrugljivim tonom.

''Vrlo rado ću tebe pretvoriti u svoja posla...'' krene rukom da mi dotakne obraz ali ga uhvatim za prst i iskrivim ga tako jako da mu ga skoro polomim.

''Makni se od mene..'' rekla sam tiho i pustila mu prst. Čim sam to uradila okrenuo je moju stolicu i šakom zgrabio moju kosu.

''Ovo ti nije trebalo''

''Nije ni tebi'' Petar ga tako jako udari da ovaj završi na podu, Vuk da bi odbranio Andreja skoči sa stolice spreman da se bije sa Pwtrom, ali ga on zaustavi jedim ledenim pogledom. Uhvatio me za ruku i samo mu se uneo u facu: ''Vrati se na stolicu'' prosikće kroz zube i bez ranca i drugih stvari povuče me za sobom. Istrčali smo iz učionice, a potom i iz škole. Ne znam zašto sam ga pratila, ali znam da sam lagano gubila snagu.  Pustila sam mu ruku i zadihano se oslonila rukama o kolena.

''Jesi li normalan?! Uspavao si ga pesnicom i pobegli smo sa kaznene! Završiću kod direktora zbog tebe debilu!!''

''Mogla bi da mi se zahvališ čupava, spasio sam te od sigurnog silovanja..''

''Samo si mi napravio problem..'' rekla sam udaljavajući se na njegovo približavanje. Prevrnuo je očima i skrenuo pogled sa mene.

''Onda se vrati..'' rekao je tiho, odmahnuo glavom i okrenuo mi leđa koračajući sigurno negde kao da grad poznaje tako dobro, poput svog džepa.

''Ili pođi sa mnom..'' svakako nisam mogla da se vratim, za to je bilo kasno, pa sam krenula za njim.

Nastaviće se...