Niko Kao Ti

11.deo

''Jer jesam'' rekla sam tiho.

''Misliš da sam ja savršen? Da nemam mane i probleme?'' začkiljio se u mene osmatrajući moje lice sporo i detaljno.

''Mislim da si prelep'' zacrvenim se kad shvatim da mi je to slučajno izletelo naglas, on se nasmejao i odmahnuo glavom.

''I ti si prelepa Anja..''

''Nisma to htela da kažem. Mislim jesi.. ali ja... Petre nemoj to da shvatiš pogrešno.''

''Neću. Opusti se prvo. A kao drugo, želim da mi veruješ. Želim da znam znašto svako jutro suznih očiju dolaziš u školu, zašto si tako povučena i zašto misliš da nisi lepa?''

''Ne mogu to da ti kažem...'' rekla sam promuklo i skrenula pogled.

《Petar pov》

Premestio sam se na stolicu do nje i zagrlio je nežno mirišući njenu meku kosu. Nije se bunila, uzvratila je zagrljaj i sklopila oči lagano izdišući kao da trpi i suzdržava se jer će svakog trena zaplakati.

''Anja meni sve možeš da kažeš iako baš ništa jedno o drugom ne znamo. Nije sramota plakati... slušam te pažljivo mala''
ispravila se i pogledala oko sebe. Navukla je rukav svog širokog duksa i ostavila me bez teksta na tren. Nisam znao kako da se ophodim prema tome što vidim.

''Zašto to radiš sebi?'' privukao sam je k sebi i nežno je zagrlio.

''Ne radim to ja... moja depresija mi izaziva suicidne misli..'' šaputala je tiho jer joj se glas lomio.

''Koliko dugo ovo traje?''

''Dve godine''

''I nikoga nema da ti pomogne da se oslobodiš toga?''

''Ne'' odmakla se od mene i udahnula smireno.

''Nema nikoga. Moji stalno rade. Kod psihologa više ne idem, tata smatra da mi ne treba. Lekove... ne da mi da ih koristim ne veruje da je to zaista tako...'' slegla je ramenima i poručila limunadu.

''Anja ja sam tu za tebe nadam se da to znaš. U bilo koje doba dana i noći. Pozovi me, uvek ću imati vremena. Nemam baš čvrst san tako da ću uvek biti budan za tebe...''

....

''Lepa kuća''

''Mrzim je'' rekla je tiho i skupila se u svom ogromnom duksu. Pitao sam se smem li da je dodirnem, ali to opet nisam radio.

Svakako si je već dotakao ovo valjda ništa ne bi promenilo- pomislim i konačno, moja ruka je na njenoj, pogledala me.

Ne znam da joj čitam sa lica, želi li ovo ili ne? Da sklonim ruku?

Čim je spustila pogled na naše ruke čiji su se prsti mahinalno preplitali u sporom ritmu ja sam odahnuo.

''Još jako malo je ostalo Anja, otići ćeš na faks i sve će ovo biti iza tebe...'' udahnula je duboko i pogledala me ponovo.

''Kako da ti se zahvalim za današnji dan?'' nakrivim glavu u jednu stranu i lagano joj se primaknem oslanjajući se rukom o njenu.

''Jedan poljubac bio bi sasvim korektan..'' nasmejala se i lagano prevrnula očima.

''Nepopravljiv si..'' obavila je ruku oko mog vrata i usnama otisnula poljubac o moj obraz.

''To je bilo lepo. Ipak umeš da budeš normalna za promenu''

''Hej, ja sam uvek normalna ti si taj koji je napadan i umišljen, kretenu''

''Čupava si znaš. Očešljaj se nekada''

''Samo se ti zezaj. Kad ti čupava zalepi šamar neće ti biti pravo..''

''Uf uf..hajde beži. Nemoj da te grde što si sa mnom ionako si se iskrala. Samo da bi mene mogla da vidiš ah, kakva ljubav!''

''Ljubav? Došla sam da odljutim tvoju razmaženu guzicu''

''I to je nešto. Znači da ti je ipak stalo...'' šaputao sam tiho gledajući njene prelepe oči malo tamnije od lešnika, poput čokolade.

Čokoladne oči.

''Stalo mi je. Je l' to problem?'' iznenadim se na tren, a onda samo odmahnem glavom.

''Nimalo. Navrati sutra kod nas, mama je otišla kod drugarice i tamo će biti do kasno, pa je Kika rešila da napravi neko prijateljsko veče šta ja znam. Ja sam više bio za žurku ali ona to ne želi..''

''Ja ne bih iskreno došla da je žurka, ali ovako.. videću sa mojima..'' klimnuo sam glavom i dozvolio joj da izađe iz auta.

''Vidimo se sutra u devet?''

''Učiniću sve što mogu da tako bude'' osmehnuo sam se i mahnuo joj. Pogledom sam je ispratio sve do kapije, iza nje ništa više nisam mogao da vidim, pa sam nastavio kući.

Nastaviće se..