Niko Kao Ti

21.deo

Sedim u školi, rano sam jutros otišao iz stana, prvi put sam imao priliku da je uspavam dugim razgovorom, spavala je na mojim grudima. Provodim vreme na času fizički, a moj um idalje sanjari oslonjen o jastuk koji miriše na nju.

''Petre, da li znaš da ove godine radite diplomske ispite?'' trgnem se i pogledam u profesorku.

''Da, prodesorka..''

''Da li si trenutno na času koji je priprema za te ispite?''

''Izvinite, malo sam zamišljen. Puno toga mi se dešava i misli mi same lutaju. Ne brinite, sve i da nisam na ovom času Vaš ću predmet položiti bez problema...''

''Oh, hajde onda lepo na tablu da mi vidimo to tvoje znanje...''mrzovoljno sutanem i pokupim marker od nje.

''Koje su karakteristike žlezda sa unutrašnjim lučenjima i hormonima..''

''Pa za to mi ne treba marker..'' kad krenem da ga ostavim ona me zaustavi.

''Ne ne, usput ćeš malo i da mi crtkaš pa objašnjavaš...'' klimbem glavom i krenem da pričam sa njom o svemu što znam na temu onoga što me pitala, govorio sam i ono što ona nikada nije pimenula, ali ja sam to u malom prstu imao.

.....

''Hej Petre, želiš li sa mnom na kafu? Molim te. Imam pauzu, a bedak je budem sama..'' Sara me umiljato pogleda, ali ja pokušam da izbegnem bez da odam sebe i Anju, dogovor je bio da niko u školi ne zna za nas.

Nas. Kako lepo zvuči ta reč.

''Izvini, ja sam gotov za danas pa žurim negde...''

''Kika mi je rekla za Anju. Jadnica, samo pokušava da privuče još malo pažnju na sebe..''

''Anja je neko ko pažnju drugih ne voli..''

''Da, znam ali... ipak pokušava da je dobije. Nije joj dovoljno što su svi uvek bili zaljubljeni u nju i što je svi profesori tetoše zbog bogatog tatice, sad i ovo da je malo više paze svi oko nje...''

''Ne znam, moram da idem..'' nisam je branio, jer bi Sara trač proširila. Kako sam ja branio Anju i kako se tu nešto dešava. Krenula je da me zagrli, ali sam je obišao iz kiseo osmeh.

''Bešto sam prehlađen. Drugi put..'' koja smaračica. Prvo sam otišao do kuće, mama je rekla da ću moći da provodim vreme sa Anjom u stanu samo ako redovno budem dolazio na ručak čisto da iznesem po koji detalj iz preživljenog dana.

....

''Pazi se molim te, ne moram to da ti govorim imaš 19 godina, ali.. kako je Anja?''

''Dobro, dosta dobro...''

''Ponesi joj ovo, spakovala sam neku hranu. Jaoj kako me brinete, zašto ste zaboga pobegli? Šta ako je njeni budu tražili?''

''Neće. Njeni su nezainteresovani..'' izgovorim dok u ranac pakujem samo najosnovnije.

''Pa... zašto baš tebe u to da umeša?'' setim se da sam majci rekao da idem tamo ne da bih provodio vreme sa njom već da bih vodio računa o njoj, pa zastanem i pogledam je.

''Hajde sedi..'' odmah je to uradila i smestila kesu na krevet.

''Reci...''

''Anja je zapravo.. mislim tehnički mi smo... zapravo još nismo-....''

''Gukni!''

''Am radim na njenom poverenju, na povezanosti, između nas se već danima nešto događa i s neke strane osećam se krivim jer ovo kroz šta peolazi je delimično zbog mene..''

''Petre govori srpski da te majka razume...'' nasmejem se i odmahnem glavom.

''Anji treba pomoć, sa time sam ušao u sve ovo. Ali sad... sad osećam da je ona devojka koja mi se izuzetno dopada i želim nešto više od drugarstva.. na tome radim upravo sada'' iskolači oči šokirana pa razvije krupan osmeh.

''I meni se dopala, stvarno mi se dopala. Malo je povučena i vodi se da joj kod kuće baš i nije sve bajno, ali je fina i lepo vaspitana...'' klimnuo sam glavom i pogledao na sat. Kad sam video da je već četiri brzo sam uzeo ranac i poneo kesu. Majku sam na blic poljubio u čelo i rekao da moram da krenem.

''Pa kako tako brzo!'' bunila se ali ja nisam imao vremena za pauzu. Pokupio sam stvari i krenuo ka vratima stana. Ispratila me uz nervozan izdah i jedino što je mogla reći bilo je da se pazim.

Mahnuo sam joj i strčao niz stepenice. Usput naletim ni manje ni više nego na Vauka. Prevrnem očima neprimetno kad me zaustavi.

''Hej čuo sam za Anju, kako je ona?''

''Dobro joj je, ne brini ti za nju. Ja sam tu da to radim..'' prođem pored njega kao pored groblja i konačno napustim zgradu.

Jadna moja Anja, čeka me tako dugo, sigurno je i gladna.

Nastaviće se...