Niko Kao Ti

Epilog

Da mi je neko rekao da ćemo Filip i ja stajati jedno do drugog i grliti se nikada mu ne bih verovala. Ali evo Petar je i nas spojio.
Držao me da ne padnem i snažan, očima ispunjenim suzama, gledao u prizor ispred sebe.

Ovde su po želji njegove mame bili samo bliski ljudi. Moji roditelji, Kika, Filip i Stefan kao njegovi najbolji drugovi, Hana, Nikolas, Sonja i ja.

''Hajde Anja..'' pogurao me da sa Kikom ostavim svoju ružu na njegove grudi, ali ja nisam imala snage da se maknem. Ponovo mi je prišao i sporim korakom me doveo do njega. Sklopila sam oči i spustila ružu, ali kad sam se približila dovoljno blizu nisam mogla, a da mu bar jednom ne dodirnem lice. Niko me nije zaustavljao, nisu pokušavali i nisu hteli.

''Zašto si me ostavio samu? Obećao si...'' tiho sam šaputala. Znala sam da moram biti kratka zato sam tiho dodala:

''A ja te opet volim. I nikada neću prestati. Obećavam..'' Filip mi priđe i pruži mi ruku, a onda me nežno preuzme u svoke naručje. Stajala sam između Stefana i njega sve dok se ovo nije završilo. Stefan je sve vreme gledao zabrinuto u Hristinu, ali nije imao hrabrosti da joj priđe, zbog čega sam ga uhvatila za rukav:

''Idi kod nje, budi joj nakveća podrška niko te neće osuđivati Stefane..'' nije mu mnogo trebalo. Odmah je otišao do nje. Osmehnula mu se nemoćno odmah ga primakla k sebi grleći ga kao i on nju.

Setila sam se svega sa Petrom i stvari kroz koje smo prošli. Nisam mogla da podnesem razmišljanje o tome ovde u ovom trenu, istrgla sam se Filipu iz ruku i otrčala do keja.

Nesigurno sam se popela na most i tiho krenula da pričam sama sa sobom. Osećala sam njegov duh svuda oko sebe, trebao mi je.

''Ne želim ovaj život bez tebe'' izgovaram nesvesna svega. Osećam želju da ovo okončam. Samo tako manje će boleti. Lagano se penjem na ogradu mosta koji me sigurno vodi u smrt.

Vodi me do njega, to je jedino što znam sada. Strah me. Plašim se toga, ali kasno je. Obećala sam i samo ovako ispuniću obećanje.

Želja da te ponovo vidim preovladala je u tom trenutku kad sam svoje telo sa osmehom potopljenim u suze pustila u slobodan pad.

《Piščev pov》

Te noći još jedno je srce prestalo da kuca. Anja je izgubila život sa namerom da ispuni obećanje dato Petru. Koliko god je želela da se bori sa tim, shvatila je da zapravo bez Petra ona nema razlog da živi. Njeni roditelji jesu menjali sebe, ali kasno da bi to u njenim očima bilo nešto veliko vredno truda.

Njena smrt zaprepastila je mnoge i dugo se po gradu pričalo o velikoj ljubavi, o tome kako je ona poginula za nju.
A nije ona skočila samo zbog toga. Petar je bio jedina prepreka koja ju je sputavala da napusti ovaj svet odavno. Živela je zaista zbog njega.

I baš kao što je rekao, i baš kao što je rekla, sve je nastavilo i bez njih, nikome oni nisu trebali više od onoga koliko su trebali jedno drugom. Njihove porodice držale su se u bolu zajedno, svaka nedelja bila je nedelja u kojoj su jedni druge viđali. Bila je to nedelja posvećena njihovoj deci koju žale.

I baš kao što je obećano nastavili su da žive.

Živeli su u zvezdama i niko nije bio kao on, niti je iko bio kao ona što je bila, samo on bio je ta sjajna zvezda na nebu, odmah do zvezde koja je bila ona.

♡Kraj♡