Niko Kao Ti

36.deo

''Anja'' mama me pomazi po licu dok ja ponovo, obazrivo, nimalo besno skidam njenu ruku i skrećem pogled.

''Tata te voli i to radi za tvoju bezbednost..''

''Zaključao me i udario mi šamar za moju bezbednost..'' klimnula sam glavok potvrdno i ljutito je sasekla pogledom.

''Nemam dve godine'' ustala sam sa kreveta i uzela ranac. Krenula sam ka vratima i obazrivo se spustila u prizemlje. Tiho i na prstima sam otišla u školu.

Bez ''dobro jutro'' ili ''kako si spavala?'' ili ''želiš li doručak?'', ali navikla sam.

......

Lagano zakoračim ka školskom dvorištu, ali opet onaj grozan osećaj. Osvrnem se oko sebe pronalazeći odgovor na pitanje ko je ta osoba od koje me hvata jeza i čije prisustvo osećam, ali ubrzo dobijem odgovor.

''Prestani da me plašiš i pojavljuješ se iza svakog ćoška...'' zastala sam uzimajući krupan dah, trebao mi je nakon sveg ovog bežanja.

''....i prestani da odlaziš tek tako i nestaješ i po par meseci...'' ponovo sam stajala naspram njega i osećala tu jaku mirisnu notu duboko u svojim nosnicama, udahnuo je ponovo radeći ono na šta nikada nisam uspela da budem imuna, jezikom je ovlažio svoju donju usnu i prišao mi još jedan korak bliže. Telom me pritisnuo uz zid rukama gradeći prepreku iznad moje glave da nikuda ne odem.

''Lepa si...'' oslonio je čelo o moje dižući obrve, a ja sam kao kip stajala i posmatrala ga.

''Uzrujala si se jer me nisi videla u blizini par dana...oprosti što te tako plašim...'' udaljio se vrlo malo, jagodicama prstiju prešao je po mom namrštenom čelu kao i obično, te niz moje trepavice jedva osetno skliznuo na moj ledeni obraz idalje mokar i umrljan maskarom, zbog suza.

''Mislila sam da ti se nešto desilo nakon onoga...'' kutom usne otkrio je šmekerski osmeh od kog mi je srce zalupalo sto na sat. Spustila sam pogled na njegove usne i zapitala se potajno da li su sad dozvoljene ili idalje pokušavaju da me se otarase grubošću.

''Pa ti brineš za mene?'' upitao je nekako lukavim tonom, kao da me jednim delom ismejavao zbog toga što sam toliko naivna da ga pustim tek tako svaki put da mi uđe u um i sam donosi umesto mene odluke koje sam ja trebala..

''Ne...'' odgovaram odrično dok mi stopala nemirno kreću na prste tražeći njegovu blizinu, a o usne udara njegov dah kako sam bliža i bliža cilju. Imala sam osećaj da svaki put kad pokažem neku emociju prema njemu, on pobegne, kao da se boji tih osećanja koja su u meni od samog početka...

''Tata te kaznio zbog onoga?'' ispravio se kad su nam usne bile ''previše'' blizu i skupio obrve tražeći odgovor u nizu razočaranja u mojim očima.

''Ostavio si me samu tamo, mogla sam da nastradam zbog tebe''

''Nisi mogla. Pazio sam na tebe sve dok te tatica nije preuzeo..'' prevrnuo je očima i tako skrenuo pogled sa mene na nekog psa lutalicu koji je prolazio ulicom.

''Svakako si u manji problem upala, da sam se zatekao pored tebe, zanemario bi postojanje svega ostalog i najebala bi zbog mene...''

''Ne treba mi telohranitelj...'' rekla sam ljutito, mršteći se.

''Nisam to ni bio'' odsečno mi odgovori smeštajući ruku u džep svoje jakne.

''Zašto si me pratio?''

''Zato što si me tražila sinoć i zbog toga odlazila sama, nepromišljeno, na opasna mesta i to mi se nije dopalo. U isti onaj kafić samo ja nisam bio tamo. Sad kad znaš da je sve u redu, možeš da mi obećaš da ćeš se držati podalje od Andreja i grupice...'' iz nekog meni nepoznatog razloga dao je sebi za pravo da određuje meni sa kim ću provoditi vreme, ali to neće ići tako...

''Zašto bih ja davala obećanja i poštovala ih kad ti svoja ne poštuješ?''

''Koje ja to obećanje, koje sam dao, nisam ispoštovao?'' smiren me upitao.

''Mnogo njih...ali evo jedno koje sam dobro upamtila. Rekao si da više nećeš raditi ništa meni iza leđa, a jesi...''

''Navedi jednu stvar...''

''Znam da si ti pretukao Andreja..'' nisam znala, osećala sam, a to kako je reagovao me u to i ubedilo. Ćutao je i to mi je samo govorilo da sam u pravu.

''Petre završio je u bolnici'' pokušavala sam rečima mirno da mu doprem do mozga i nagovorim ga da više ne pravi sranja. Jer znam da je u njemu jedan vrlo razuman momak..

''Provocirao me...'' rekao je tiho i nezainteresovano.

''Čime te toliko iznervirao zaboga?''

''Vidi mala-...'' odmah ga na to šugavo ''mala'' pogledam zbog čega se odmah ispravi.

''Anja ne pokušavaj da mi držiš predavanja, ne tiče te se bilo šta vezano za mene. Rekao sam ti više puta, drži se podalje od mene i ne maštaj o princu jer to svakako nisam. Zato me poštedi toga...''

''Ne maštam ja ni o čemu'' drsko odgovorim i znam da i ovaj put tim oštrim rečima želi da me rasplače i otera, ali neće mu tako lako poći za rukom.

''Onda prestani da me tražiš i loviš odgovore, i vrati se svom životu mamine i tatine princeze..'' okrenuo mi je leđa i krenuo ka izlazu iz ovog ćorsokaka u kom smo bili. Zanima me zašto je tako burno reagovao na spomen Andreja, želim da znam šta se među njima toliko strašno desilo da ga je gotovo na smrt pretukao?

''Isto kao što ti nisi princ, nisam ni ja ta princeza koju pominješ'' prosiktala sam i prekrštenih ruku na grudima izašla na ulicu gde i on, samo sam krenula na skroz suprotnu stranu. Nisam želela pratnju do škole.

Ali...

Nastaviće se...