Niko Kao Ti

14.deo

《Petar pov》

Nakon nekoliko sati zezanja, alkohola i glupih igara svi su krenuli kućama. Odneo sam neke čaše do kuhinje i iz nekog razloga besan pokupio đubre u kesu želeći da malo izađem iz stana. Kad sam krenuo ka vratima susreo sam se sa njom. Sedela je u pidžami, polupijana jer joj je onaj degenerik dao alkohol.

''Daj to meni. Ti nju odvedi gore..'' rekla je Kika i uzela kesu. Izdahnuo sam izfrustrirano i prišao joj. Podigao sam je sa kreveta iako se bunila i poneo je u njenu sobu.

''Mirišeš na nju''

''Pa i ti na njega''

''Odvratan si, stvarno si..gad..'' 

''Zašto sam gad? Zato što sam bio iskren?''

''Ne zato što si me ponizio iako baš ništa loše nisam uradila...'' spustio sam je na krevet i skinuo joj papuče sa zečevima koje joj je Kika dala. Pokrio sam je i krenuo ka vratima.

''To je to? Ništa nemaš da mi kažeš?''

''Imam, pijana si i mogla bi da spavaš za promenu''

''A ti bi za promenu mogao da budeš manji kreten''

''Anja šta hoćeš od mene? Kad te muvam što te muvam kad pokušam sa nekim drugim ni to ti ne odgovara! Šta želiš ti ustvari?'' zaćutala je. Pomislio sam da je zaspala i da ništa nije ni čula pa sam se samo okrenuo da izađem.

''Želim da ostaneš pored mene..''

''E pa to je jedino što ja ne želim. Pijane cure se ne diraju, ako me želiš samo kad popiješ, onda ja nemam šta da tražim ovde...'' izašao sam iz sobe i bez reči otišao u svoju. Celo veče sam razmišljao o tome kako se sa njim ljubila tako jednostavno zbog glupog izazova, kasnije... pa pitam se da li je kasnije uopšte bilo zbog toga.

Legao sam u krevet i zamišljen se zagledao u plafon. Možda sam trebao da ostanem sa njom. Možda bi ta jedna noć nešto promenila.

Šta ako je alkohol samo pomogao da kaže ono što želi?

Ma... ako joj treba alkohol da bi bila čovek i priznala svoje emocije, onda mi takva devojka ne treba. Valjda...

........................................................................

《Anja pov》

Sedela sam na ivici kreveta mamurna i nenaspavana. Pogledam na sat, nije ni čudo što sam nenaspavana, tek je pola pet. Svejedno ustanem jer ponovo ne mogu da zaspim. Čim sam po mraku krenula da hodam slučajno sam se saplela i udarila glavom o ivicu kreveta. Osetila sam odmah bol. Ustala sam nekako i upalila svetlo, primetila sam da na prstima koji su okrznuli to mesto ima krvi, mora da sam se ogrebala. Izašla sam iz sobe i krenula ka Kikinoj kako bih je zamolila da mi da nešto da zaustavim krv. Na tom putu se sretnem sa ženom srednjih godina. Imala je blistavo zelene oči i tamnu crnu kosu uvijenu u blage talase.

''Dobro veče'' rekla sam tiho.

''Dobro veče dete drago, zaboga, šta si to uradila sa glavom?'' rekla je ljubazno i pružila mi ruku nežno gledajući u moju ranu.

''Pala sam slučajno i udarila glavom, možete li da mi pomognete da zaustavim krv?'' klimnula je glavom i obazrivo mi dotakla čelo. Smestila me za sto u kuhinji i donela pribor za prvu pomoć.

''Ja Vam se izvinjavam na nepristojnosti. Ja sam Anja. Kikina drugarica''

''Znam mila, Hristina ne zaklapa usta o tebi. Mora da ste se baš lepo sprijateljile Kika se retko vezuje za druge osobe...'' rekla je umiljato.

''Vi ste joj mama?''

''Jesam..'' rekla je uz osmeh i vatom mi očistila ranu. Začula sam korake i nedugo nakon toga u kuhinji se pospan pojavio i Petar.

''Hej.. šta to..'' zastao je i prišao mi trljajući oči.

''Anja šta si to uradila?'' upitao je tiho i pomogao mami kad mu je rekla da pridrži vatu dok ona ne donese flaster.

''Pala sam..'' rekla sam tiho.

''Zašto si uopšte ustala? U cik zore..''

''Nisam mogla da zaspim pa sam htela da siđem po vodu...'' rekla sam tiho. Uzeo je flaster od mame i sam sredio moju ranicu kao da je doktor koji tačno zna šta treba da radi sa tim jer je ovo najobičnija svakodnevica za njega.

''Hvala''

''Hvala? Mogla si da se onesvestiš..''

''Je l' te boli?'' upitala me njegova mama i donela mi vodu.

''Okej sam. Hvala Vam..''

''Ne persiraj mi mila, ja sam Sonja..'' pozdravile smo se uz osmeh pa je i ona sela do mene.

''Kako si uopšte pala?''

''Zavrtelo mi se u glavi'' rekla sam mu tiho.

''Sledeći put neću dozvoliti Filipu niti bilo kome drugom da ti da alkohol. Glupačo''

''Petre! Ostavi je na miru i izvini joj se!''

''Za šta? Za to što je umalo ubila sebe?''

''Nisam ubila sebe..'' rekla sam tiho želeći da smanjim njegov bes. Nešto je treperelo u meni od same pomisli da on brine i da se ovako uplašio jer sam samo malo ogrebala obrvu..

''Glupačo'' ponovio je i uz prevrtanje očima obavio ruke oko mog vrata i pribio me uz sebe. Uzvratila sam zagrljaj i sklopila oči osluškujući njegovo srce kako mirno kuca. Moje, kao da je želelo da iskoči od radosti, on brine o meni.

''Sigurno ovo nisi uradila namerno da sebe povrediš?'' šapnuo mi je na uho. Odmahnula sam glavom i odmakla se od njega ipak je njegova mama tu.

Nastaviće se...