Niko Kao Ti

10.deo

《Peter pov》

''Izluđuje me'' rekao sam ponovo naglas nakon dugog razgovora o njoj.

''Dopada ti se zaista hm?''

''Nimalo''

''Pa čemu onda ovo sve?''

''Vređa mi ego''

''Bar si iskren'' rekla je nasmejano i potapkala me po ramenu. Nisam bio iskren, što me više ta mala odbija to me njena ličnost više privlači.

''Hana, tako želim da me i ona gleda onako kako me svaka druga gleda, a ona je... ravnodušna. Nikada nisam voleo žensku pažnju, ali njoj tako želim da kažem da stojim ispred nje spreman na sve samo da spoznam kako je to kad te Anja Rihtmanov pogleda zaljubljeno i očarano...''

''Malo glup razlog da juriš curu i ne daš joj mira...''

''Pa ne mogu da kažem da sam zaljubljen znamo se nedelju dana...'' rekao sam smoreno i bacio ranac u auto.

''Za početak, probaj da je uveriš u to da si osoba od poverenja. Cura očigledno ima problem i krije ga u sebi. A onda će se vremenom i ona zaljubiti jer je cura, jer si ti poput grčkog boga građen i lep i jer cure padaju na pažnju i brižnost..''

''To sam znao i bez tebe''

''Ne bih rekla''

''Ah okej, pokušaću da promenim neke stvari''

''Neke? Prestani da izlaziš sa milion cura u godini i biće okej'' prevrnuo sam očima i poljubio je u čelo.

''Čuvaj ga'' rekao sam tiho, a ona je nasmejano klimnula glavom. Hana je žena mog oca, ali nije moja majka, dvadeset godina je mlađa i cenim to što ga nije napustila nakon što mu je bolest oduzela moć govora i sposobnost kretanja. Voli ga i to mi je važno, koliko god da sam ljut i koliko god ga nazivao mrtvim on to nije.

Ne želim da umre, bez da zna da sam mu oprostio iako to nisam želeo. Bog ga je dovoljno kaznio.

''Ma znaš njega, matori džangrizavac''

''Hana ako ti ikada nešto zatreba reci mi...''

''Dete, radiš i zarađuješ za svoju majku i za svoju sestru, meni ne treba da pomažeš, ja to još uvek mogu sama. Ne muči se, živi dok si mlad...'' rekla je i zagrlila me pre polaska.

''Pozdravi onu malu čupavicu iako znam da me idalje mrzi''

''Kika samo ne razume. Mami i tati nije bilo dobro u braku i spasili su se ovim. Ona krivi tebe za razvod, misli da je tata varao mamu, a ti si jedina stvar koja nimalo nije uticala na njihov brak...''

''Nadam se da će mi nekada dozvoliti da joj to objasnim..''

''Tvrdoglava je kao mazga..'' slegnem ramenima i uđam u auto. Mahnuo sam joj i zaputio se kući. Nije me bilo par dana. Nisam mogao da provedem više nijedan tren u tom gradu, ne samo zbog nje, delimično zbog toga, ali je presudilo to što ne umem da živim u jednom gradu svaki dan isto. Nekada moram da odem.

Nikad ne govorim nikome gde, Kika bi bils ljuta da zna da sam ga posetio i da to radim često, a mama, mama bi bila povređena i smatrala bi me za izdajnika što Hani ne zameram ništa. Jer ona na kraju svega i nije kriva.

Uključio sam telefon nakon pet dana bez njega i zatekao pozive i poruke kao i uvek. Mama nazove par puta, kaže mi da se pazim, d apolako vozim i poželi srećan put. Kika ispituje neke bezvezne stvari kao što su: ''Zašto ti je u sobi nered?'', ''Zašto te nema tako dugo?'', ''Gde je moj nivi karmin?''.

Kako bih ja to mogao da znam?!

Ali onda zateknem jedan sasvim nepoznat broj i poruku poslatu sa istog.

''Neću da te pitam, nije važno gde si. Samo me pozovi kad se vratiš. Želim da razgovaram sa tobom.

Anja''

Odložio sam telefon na sedište i lagano izdahnuo. Umesto ka kući krenuo sam u pravcu prvog kafića u gradu za koji znam da je lep i ugodan.

Pošaljem joj prvo adresu na kojoj se kafić nalazi, a ispod podvučem.

''Onda te čekam. Živo me zanima šta ćeš sad da mi kažeš...'' morao sam da budem drzak, želim da zna da sam izuzetno bio ljut.

Voleo bih da ona učini nešto povodom toga.

《Anja pov》

''Onda te čekam. Živo me zanima šta ćeš sad da mi kažeš...'' spremila sam se za tren ne razmišljajući o tome da li sam lepa ili doterana niti sam ikoga pitala da izađem. Iskrala sam se iz sobe i pozvala Damjana da me odveze. Što je i uradio.

Upašću u veliki problem zbog ovoga ali makar ću ga videti.

....

Pogledam malo bolje i nađem ga u nekom lepšem delu kafića. Prišla sam mu i sela na drugu stolicu.

''Drago mi je da si okej'' rekla sam tiho i sklonila pramen kose iza uha. Trgao se i skrenuo pogled kad je video da sam ja. Nije me ni primetio.

''Šta si želela da mi kažeš? Nemam baš puno vremena...'' shvatila sam da ovo radi namerno zato sam i skrenula pogled.

''Volela bih da razumeš. Ja ne bih donela ništa lepo tvom životu''

''Zašto tako misliš?'' odmah se uspravio i oslonio se rukama o sto. Pogledao me u oči i ponovio:

''Zašto misliš da si tako loša?''

Nastaviće se...