"Naši pogledi", ZAVRŠENA

12.𝓭𝓮𝓸

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 12.𝓭𝓮𝓸

Pozdravim se sa Oliverom i Cameronom, te se vratim kući, gde me je tetka zagrlila na samom ulazu.

Ja:"Dobro sam, tetka."

Kažem i ona me pusti iz vrlo jakog stiska.

Tetka:"Zabrinula sam se. Nisi se vratila sinoć. Mislila sam da ti se nešto desilo."

Ja:"U redu, tetka. Bila sam kod Camerona, kao i Oliver.  Bila sam sa njima, qli sam bila i jako umorna i nisam stigla da ti se javim. Izvini."

Poljubi me u čelo.

Tetka:"U redu, dete."

Ja:"Volim te, teto."

Zagrlim je, a onda se odvojimo i odem do kuhinje kako bih nešto pregrizla.

Kada sam napravila sebi sendvič, začula sam telefon u svom džepu. Izvadim telefon i ugledam Cameronovo ime na ekranu. Javim se i krenem ka sobi.

Ja:"Hej, zar ti već nedostajem?"

Upitam i onda začujem njegov osmeh.

Cameron:"Naravno. Mislim nisam te video vec sat vremena."

Nasmejala sam se na njegovu izjavu, te je in nastavio.

Cameron:"Ja sam Hteo da javim samo da za sutra ne planiraš ništa, a ukoliko već jesi, onda otkaži."

Nije mi dozvolio da kažen bilo šta i spustio mi slušalicu.

Odmahnem glavom i onda se bacim na krevet, a sendvič odložim na ormarić kraj kreveta.

'Rekao mi je sutra? Jaojj!!! Pa sutra mi je rođendan!'

Pomislim, a onda se uhvatim za glavu. Od kud on to zna? Zapitam samu sebe, a onda se dosetim.

Ja:"Helen!"

•sutradan•

Svi:"SREĆAN ROĐENDAN!"

Viknu svi odjednom i zato odjednom skočim iz kreveta i padnem iz istog.

Ja:"Da li ste vi normalni?"

Upitam ih i dalje pospana dok polako ustajem sa poda. Kada ustanem ugledam Olivera koji drži ispred mene dva mafina. U jednom je bila svećica sa dvojkom, a drugi sa četvorkom.

Helen:"Zamisli želju."

Zatvorim oči i zaželim želju te dunem u svećice i ugasim ih.

Ja:"Hvala Vam, ljudi obožavam vas."

Uskliknem sva srećna.

Helen:"Ne želim da uzimam sve zasluge. Ovo je bila Cameronova ideja."

Cameron:"I ovo je samo početak ovog dana."

Kaze ulazeći u sobu sa preslatkim psom u rukama i pruži mi ga.

Ja:"Za mene je?"

Upitam ga, a on samo klimne glavom. Polako ga uzmem u ruke. Bio je prelsadak i tek štene.

Ja:"Dušice mala. Pa ko mi je sladak?"

Pocnem da tepam psu,a onda ga spustim na krevet,gde se on sklupča, a ja skočiCaneronu u zagrljaj. Nije me odmah zagrlio, ali sam ioak na kraju osetila i njegove ruke koje se obavijaju oko mog struka.

Ja:"Hvala!"

Kažem i polako se odvojim od njega, ali je on i dalje držao svoje ruke na istom mestu. Zagledam se u njegove oči.

Da li je moguće da ja...

Oliver:"Da vas ostavimo same?"

Upita Oliver sa osmehom na licu i tada se brzo udaljim od njega.

Cameron:"Ovaajj, spremi se, kao što sam rekao dan je tek počeo."

Kaže nakon malo neprijatne situacije i onda svi izadju iz sobe, kako bih se spremila.

Šta li je priredio?

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮