"Naši pogledi", ZAVRŠENA

46.𝓭𝓮𝓸

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 46.𝓭𝓮𝓸

Kada smo se spremali svi smo otišli u crkvu.

Ja:"Jaojjj, prelepa sii. Moj brat će poludeti, definitivno."

Kažem sa osmehom na licu i onda dodje njen otac u sobu, zbog čega ja odem kod svih i sednem kraj Camerona.

Ja:"Sada će."

Oliver me pogleda sa oltara i ja mu se nasmejem i namignem mu.

Tada se oglasila muzika i velika drvena vrata su se otvorila, a onda je Helen, zajedno sa ocem, otišla do oltara po velikom crvenom tepihu.

Oliver ju je iznenađeno gledao. Bila je prelepa.

Kada je stala kraj Olivera, matičar je počeo sa svojim govorom, ali svi smo čekali do glavnog pitanja.

Matičar:"Da li Vi Helen Sanchez uzimate ovde prisutnog Olivera Collinsa ta svog supruga?"

Helen:"Da."

Matičar:"A da li Vi..."

Oliver:"Da, uzimam. Ne mogu da čekam."

Svi se nasmejemo i tada pogledam u Camerona i stegnem mu ruku koja je bila u mojoj, sa osmehom na licu, a on uzvrati istim tonom.

Matičar:"Proglašavam vas mužem i ženom. Možete da poljubite mladu."

I tada su se poljubili, a mi smo počeli da aplaudiraamo od sreće.

Ja:"Čestitam vam. Gospodine i gospodjice Collins."

Nasmejemo se i oboje ih zagrlim. Bila sam stvarno srećna zbog njih.

Cameron:"Imate čestitke i od mene. I da mi čuvaš drugaricu, inače ću glavu da ti otkinem."

Oliver:"Imaću to na umu."

Nasmejemo se na njegovu izjavu, a onda smo otišli u restoran.

•••

Ja:"Ovo su Damian i Darcy."

Oliver:"Drago mi je što vas napokon upoznajemo. Želeo sam pre svega da vam se zahvalim. Bili ste uz Auroru ovih pet godina i stvarno vam hvala i naravno dobrodošli ste uvek ovde kod nas."

Darcy:"Hvala vam. I nemate potrebe da se zahvaljujete. Bilo nam je čast biti uz Auroru. Svako bi hteo prijateljicu poput nje. I čestitam vam. Želim vam svu sreću."

Ja:"Nadamo se da ćete uskoro i vi. Već ste vereni. Sada čekamo još samo svadbu."

Pokažem joj pogledom da mu kaže sada.

Darcy:"Da, a imam i jednu vest."

Svi smo pogledali u nju.

Darcy:"Trudna sam."

Damian:"Ti...T...trudna si... Ja... postaću otac?"

Bio je šokiran od sreće, a ona klimne glavom na njegovo pitanje.

Damian:"O Bože."

Odmah ju je zagrlio i poljubio, a ja se nasmejem, a onda samo odem do stola sa hranom, a za mnom dodje i Helen.

Helen:"Je l' si u redu?"

Ja:"Jesam, naravno. Drago mi je da su srećni. Samo kada je Damian saznao, osetila sam da je Cameron opustio stisak ruke koja je bila oko mog struka. Znam da želi dete, ali ne želi ni da me ostavi."

Helen:"Dajem ti, prijateljski savet. Predji više preko toga. Otac ti je mrtav, a Cameron nije ni nalik njemu. Neće te povrediti. Veruješ mu."

Kaže, a onda ode, a ja onda shvatim da je u pravu.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮