Ovo mi je prva priča pa vas molim da budete razumni.
Ova priča je o djevojci koja je prošla kroz pakao i trenutno bježi od osobe koja je glavni uzrok pakla. Nikoga ne pušta unutra od straha kad je osoba koja ju traži, a nađe je uvijek, ne ozljedi os...
Rea POV: Prva tri sata su brzo prošla pa je već bio odmor.
Ušla sam u kantinu i uzela sendvič od nutele. Krenula sam prema nekom zabačenom stolu kad sam čula da me neko zove. Okrenula sam se i vidjela Anu. Otišla sam do nje. -Ej.- -Ej društvo ovo je Rea ona je nova ovdje.- rekla je Ana. -Ovo je Ivana.- pokazala je na curu crne kratke i s jedne strane obrijane kose sa ljubičastim pramenovima, pirsingom na obrvi i tetovažom na vratu, mislim da sam već negdje vidjela tu tetovažu ali se sad ne mogu sjetiti. -Hej.- pozdravila me Ivana sa podizanjem glave. -Ovo je Ivan.- rekla je i pokazala na dečka plave kose sa irokezom i istom tetovažom kao Ivana, malo mi je to sumnjivo al ok.
Njihova tetovaža.
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
-Ćao ljepotice.- pozdravio me. -Aha.- rekla sam ja sarkastično i na to je Ana kroz smijeh rekla. -Buraz ni ne pokušavaj.- -Što je sis ne daš mi frendicu.- a ja sam u međuvremenu već sjela i sad sam se malo podsmjehnula sa podignutom obrvom. -Ni ovako nemaš šanse, ne zanimaju me momci.- rekla sam i on se zagrcnuo na soku. Kad je došao sebi, a Ana se još pokušavala ne smijati, pitao je -Šta..ti si ono...kao gay?- pitao je sa čuđenjem. -Ne nego me sad trenutno ne zanimaju momci. Nisam gay.- on je izgleda odahnuo. Ne znam zašto pa sam ga pogledala malo čudno.
-Šta ti ovdje radiš?- opet on, Liam. -Evo plešem.- rekla sam sarkastično. - Ha ha baš urnebesno što radiš za mojim stolom.- -I ovaj tvoj, ne brini ima mjesta i za tebe. Pozvala me Ana.- rekla sam nonšalantno. Sad sam vidjela opet tu tetovažu na njegovom vratu, znači tu sam je prije vidjela. -Već mi kradeš prijatelje.- on je rekao sa malo čudnim glasom. -Nisam ja kriva što misle da sam bolja.- rekla sam zlobno. Trojac se je počeo smijati. -I kako ste se upoznali.- pitao je sa znatiželjom Ivan. -Ukrala mi je mjesto na prvom satu.- -Da si došao na vrijeme ne bi tamo sjela.- rekla sam sa podsmjehom. -I onda gdje sad sjediš.- pitala ga je Ana. -Sa mnom. Cijeli sat me živcira.- -Ne bi te živcira da nisi sjela na moje mjesto.- -Ne bi sjela na tvoje mjesto da nisi kasnio.- -I opet na square one.- rekao je i preokenuo očima
Škola je brzo završila. Stavila sam slušalice i uputila se prema slastičarni. Osjetila sam da me je netko uhvatio za ruku i u okretu ga udarila. Skinula sam slušalice i vidjela sam Liama na podu kako se drži za vilicu. -Koji vrag Liame?- rekla sam ljuta -Meni što je tebi?- rekao je dižući se sa poda. -Što hoćeš?- odmah sam ga direktno pitala pošto, ako ubrzo ne krenem zakasnit ću na posao. -Samo sam htio biti dobar i vratiti ti bilježnicu. - rekao je pružajući mi bilježnicu. -Hvala.- odgovorim iznervirano i uzmem bilježnicu iz njegove ruke. Okrenem se u namjeri da odem u slastičarnu no opet me uhvati za ruku. -Nećeš se ni ispričati za to što si me udarila.- -U redu. Oprosti što sam te udarila u tvoju dragocjenu vilicu i što ću zbog tebe zakasnit na prvi dan posla.- kažem sa dozom sarkazma. Istrgnem ruku iz njegove i potrčim prema slastičarni da ne zakasnim.
Liam POV: Okrene se i otrči. Još me je vilica boljela od njenog udarca. Kako je moguće da u tako maloj curi ima toliko snage. -O Liame jel te to cura bacila na pod. Mislio sam da si jači od neke cure.- kaže David smijući se -Samo se ti smij. Iznenadila me je, ali stvarno ima ruku.- On se odvalio smijat da sam ga morao lupiti da se smiri. -Zašto to?- kaže hvatajući se za pozadinu glave. Sad se ja smijem. -Da se smiriš.- kažem podsmjehivajući se. -Miran sam.- kaže mrtav ozbiljan pa mi mali osmjeh pobjegne. -Paket, jel dostavljen?- pitam malo tiše da drugi ne čuju. -Je to jedan od razloga zašto sam i došao do tebe.- rekao je. -A drugi?- pitam iznervirano. -Da, a drugi razlog je to što sam upravo vidio curu kako te je prebila.- malo se nasmijao pa sam ga opet opalio po lubanji, ovaj put malo jače. -Au, to boli. Sad stvarno On je u gradu. Sinoć se je pojavio sa par svojih ljudi.- uozbiljim se. On je moj najveći neprijatelj, ubio je moje roditelje i ja ću ubiti njega. -Što radi u mom gradu?- pitam sa iznerviranim glasom. -Ne znamo, naši ga nadgledaju, ali nema ničega sumnjivog za sada.- nasmijem se gorko. -Takvi kao on uvijek imaju neki plan, nije došao bez veze. Samo moramo otkriti koji mu je cilj. - Kažem sumnjičavo. Znam da on ima neki plan, samo ne znam koji. -Motrimo ga od kako je došao, saznat ćemo ako nešto smjera.- rekao je iako me nije uvjerio, uvijek je znao saznati ako ga neko prati i kako mu pobjeći.
-Sad nova tema. Stvarno, tko je ona cura koja te je nokautirala?- pita on sa iskrenom znatiželjom. -Nije me nokautirala samo me je privremeno bacila na pod.- rekao sam na što se on nasmijao. -Da naravno, kako ti kažeš.- rekao je sarkastično. -Ali opet to je ona?- ponovno me je pitao. -Ona je nova učenica Rea, ali stvarno mi se neda pričati o njoj. Ajmo u slastičarnu došlo mi je do slatkog.- rekao sam pa smo se lagano uputili prema slastičarnoj.
Ja sam Liam i vodim ovaj grad. Moja banda je najveća banda u državi i imamo samo jednog neprijatelja. Brunu Bismada, on je ubio moje roditelje i vodi najnemilosrdniju bandu. Tko njega ubije više spasi.
