Ubojita ljubav

18

Rea POV:
Nakon što je Liam otišao spremila sam se za posao. Moram otić tamo makar mi da otkaz. Kad sam došla sve je bilo normalno, Mate kao da me nije ni vidio. To je bilo dobro, nadam se. Smjena je prolazila sporo i cijelo vrijeme sam imala osjećaj da će se nešto loše dogodit. Kad mi je smjena završila Mate me je pozvao u ured. To je to, dobit ću otkaz, nema druge. Pokucala sam lagano te ušla. Bila sam izfrustirana zato što znam da ću dobit otkaz samo zato što sam se branila. Sjela sam nasuprot njega i ubojito ga gledala.
-Pa Rea, nisi valjda mislila da sam zaboravio.- govorio je dok se digao iz stolice i počeo hodati po uredu.
-Znaš, morao sam mu ja platit ruku. Jedino logično sada bi bilo da ti dam otkaz, ali imam jedan prijedlog za tebe.- zaključao je vrata i stavio ključ u džep. On stvarno misli da će tako proći s ovim.
-Ti meni napraviš uslugu i zadržiš posao, ako ne ja ću je sam napravit i otpustit te.- rekao je dok mi se lagano približavao na što sam se digla sa stolice
-Možeš probat, ne preporučujem. Ako samo probaš zažalit ćeš to je sigurno.- rekla sam prijetećim glasom i rukama stisnutim u šake. Spramna sam ga pribit u svakom trenutku, nije me briga ako počne sumnjati, niko neće mene ucjenjivati pogotovo ne na taj način. On se samo lagano nasmijao
-Vidit ćemo.- rekao je te je krenuo prema meni. Uhvatio me za ruku te pribio uza zid.
-Upozoravam te.- bila sam ljuta, jako. Samo se još jednom nasmijao te me krenuo poljubiti. Udarila sam ga glavom da je zateturao u nazad.
-Zadnje upozorenje.- rekla sam bjesno kroz zube.
-Ti kučko.- rekao je te mi opalio šamar. Nisam ni trepnula, doživila sam gore. On me je gledao začuđeno što se nisam pomakla.
-Šamar, pa kolka si ti pička.- rekla sam te prošla prstom preko usne. Išla mi je krv.
-Al moram priznat imaš ruku, al ajmo sad za ozbiljno.- rekla sam te ga udarila livom rukom u sljepoočnicu. "Odletio" je u stranu putem rušeći neke staklene stvari sa stola time stvarajući veliku buku. Digao se sa poda
-To je bilo skupo. Platit ćeš mi kučko.- rekao je te krenuo na mene.

Liam POV:
Ušao sam u slastičarnu. Znao sam da će Rea bit ovdje pa sam došao da budem siguran da nije dobila otkaz.
-Ej Maria. Znaš li gdje je možda Rea?- pitao sam redovnu konobaricu u Reinoj smjeni.
-Upravo je završila smjenu pa ju je Mate nešto pozvao u ured.- rekla je ljubazno. Pozvao ju je u ured, dobro onda i ja idem u ured da bude jasno da je dobio poruku od oca.
-Hvala. Idem i ja, trebam ih oboje nešto.- rekao sam joj te se uputio u ured. Na par metara od vrata čuo sam neku buku te sam ubrzao korak. Krenuo sam otvoriti vrata, bila su zaključana. Zašto su bila zaključana? Taj kreten nikad ne zaključava vrata osim ako.... Ne, ne može joj to napravit. Čuo sam udarce sa druge strane. Krenuo sam lupati na vrata. Ma šta ja radim, nema šanse da će otvorit. Udaljio sam se malo i udario nogom, već spreman sa rukom na pištolju. Kad su se vrata otvorila maknuo sam ruku.
-Jesam ti LIPO rekla, jesam li te upozorila!!! Ti kretenu stvarno si mislio da ćeš PROĆI S OVIM. Stvarno si mislo da si jači. Pa da ti kažem NISI. NIKAD NISI BIO NITI ĆEŠ IKAD BITI.- vidio sam kako je Rea držala Matinu već dosta krvavu glavu. Jedva se držao svjesti. Lagano sam se nasmješio no taj je smješak brzo nestao kad sam vidio da je Rei krvarila usna i da je imala modricu kod livog oka. Pogledala je u mene i na licu joj se jasno moglo isčitat sranje kad me je vidila. Bacila ga je na pod i odjurila vani. Znao sam da moram za njom al prvo nešto tribam napravit. Došao sam do Mate i uperio mu pištolj u glavu.
-Jesi li dobio poruku od oca.- pitao sam ga ljuto. Samo je kimnuo glavom.
-Onda da ti ponovim, ona NEĆE dobit otkaz i ti je NEĆEŠ ucjenjivat poslom. I da joj više nikad, NIKAD, nisi pokušao ovo napravit il ću zaboravit da je tvoj otac bio prijatelj mog. Jel ti jasno.- rekao sam tom kretenu. Opet je samo kimnuo glavom.
-ODGOVORI.- bio sam bjesan.
-Da, da jasno mi je.- rekao je slabo pa je ispljunio krv. Dobro ga je izmlatila. A Rea kretenu? Di je ona odjurila. A da Rea moram za njom. Izašao sam vani tražeći je. Pogledom sam išao preko parkinga, kad sam vidio šumu i sjetio sam se njenog stabla. Pa nije se valjda penjala na stablo s otvorenom ranom. Potrčao sam prema stablu. Kad sam bio dovoljno blizu vidio sam da je sjedjela na klupi ispod stabla. Dobro bar se nije penjala na stablo.
-Ej.- došao sam do nje.
-E.- odgovorila je. Kraće nije moglo.
-Jel te puno boli?- pitao sam je pažljivo.
-Ne, viruj mi prošla sam kroz gore.- rekla je dok je gledala zvjezde, ali nije me uvjerila.
-Aha, daj da vidim.- rekao sam te sam je lagano uhvatio za čeljust i okrenuo da je bolje vidim. Usna joj je bila gadno rasječena tribat će bar par dana da joj se usna oporavi. Masnica nije bila tolko loša, ništa šta se ne može pokrit onom nekom kremom ili nekim prahom šta cure koriste da im lice izgleda bolje.
-Puder.- rekla je Rea lagano se smijući.
-Šta?- pitao sam zbunjen, o čemu ona govori.
-Ta neka krema se zove puder,a prah je puder u prahu.- rekla je te se nasmijala.
-Zar sam to rekao naglas?- stvarno koji je meni vrag. Sad se stvarno jako nasmijala. Da sam se i ja počeo smijati.
-Ozbiljno nekad mislim da imaš više problema od mene, no onda dođe noć pa se razuvjerim.- rekla je te podigla ruku da makne zalutali pramen. Tad sam tek vidio njenu šaku. Kako ima tolko rana? Budalo nisi li maloprije vidio kako izgleda Mate. Šta si mislio zašto je tako izgleda da ga nije možda škakljala do krvi. Pa naravno, al isto ima i par ožiljaka kao da se borila s nekim prije par dana. Uzeo sam joj ruku i bolje je promatrao, lagano sam dotaknuo, a njena se faca pretvorila u bolnu.
-Jel te boli?-
-Ma jok zašto bi me bolilo kad mi neko dira otvorenu ranu. Ma neeee.- odgovorila je sarkastično. Samo sam preokrenuo očima i uzeo joj i drugu ruku da ju bolje pogledam. Stvarno je imala puno rana.
-Zašto imaš tolko zacjeljenih rana?- čim sam postavio to pitanje, požalio sam. Izvukla je ruke iz mojih i vratila masku ravnodušnosti.
-Čini ti se, sve su rane od danas.- znao sam da laže, al neću forsirat.
-Ajmo do mog stana, da ti stavim antiseptik da se ne inficira.- promjenio sam temu. Znam da će mi jednom reći kao što ću ja njoj jednom reći za moje roditelje i bandu.
-Ma ne triba idem ja do mog stana imam tamo antiseptik.- rekla je još uvijek hladno. Čini se da sam onim pitanjem stvatno pogodio di ne bi triba.
-Nema šanse da ideš u onu rupu s otvorenom ranom još ćeš dobiti kugu li nešto na onom mjestu.- odgovorio sam joj. I to stvarno mislim nema šanse da ću joj dopustit da ide tamo makar je sam morao vući do stana.
-Ne, ne mogu to od tebe tražit. Provalio si ona vrata da bi mi pomogao, iako nisam trebala pomoć, to je dovoljno.- zašto mora bit ovo tvrdoglavno magare.
-To nije ništa s usporedbom šta si ti za mene napravila sinoć. Pa zato nema rasprave ideš sa mnom.- rekao sam joj odlučno te smo se uputili u moj stan.