Ubojita ljubav

17

Liam POV:
Budim se u nekom krevetu. Majke ti šta je ovo neudobno bolje bi bilo da sam spava na podu. Gledam bolje oko sebe da skužim gdje se nalazim. Čovječe ovaj stan izgleda ki da će se raspasti iste sekunde. Pogledam prema balkonu i vidim da je još mrak vani. Kolko je uopće sati? Di sam ja? Glava će mi puknut. Vidim siluetu djevojke kako se naslanja na prozor pa se spustila iza zida. Polako mi se vraćaju sjećanja.

-Znaš šta. Ja ništa o tebi ne znam pa šta kažeš na jednu igru da saznam nešto o tebi, a ti nešto o meni? Ja tebi postavim pitanje i ti odgovoriš iskreno, isto vrijedi i za mene.- pitam Reu, dovoljno pijan da imam hrabrosti da je pitam.
-Pucaj.- odgovori i ona malo pijana. Kvragu kako je izgledala zgodno kad je onom kretenu uzvratila. Fokusiraj se kretenu moraš joj postavit pitanje.
-Koja ti je najdraža boja?- Ozbiljno, nisi se moga sjetit nečeg drugog.
-Nisi moga bit malo orginalniji.- postavila je retoričko pitanje popraćeno preokretanjem očiju. Njenih prekrasnih plavih očiju. Fokusiraj se! Kako da se fokusiram kad njene prekrasne oči tako gledaju u moje. Fokusiraj se! Odmahnem glavom da razbistrim misli.
-Pa moramo prvo jedno lagano jel da. A sad koja ti je najdraža?- pitao sam opet.
-Crna.-
-Znao sam, jednostavno sam znao da ti je to najdraža boja.- rekao sam ponosno.
-Pa šta si onda pita.- rekla je pa se počela smijati.

-Ajde pijanduro ne mogu te nositi, ako ne pomogneš. Znaš nisi ti od zraka.- rekla je Rea.
-Gdje ti je auto.- pitala me je. Sranje
-Marko me je usput ostavio.-
-A di ti je mobitel da nazovem nekog od njih.- duplo sranje. Pogledao sam je nevino i nasmješio joj se. Preokrenula je očima.
-Da pogodim. Zaboravio si ga.- pitala je retoričko pitanje. Samo sam kimnuo glavom. Čovječe kako će me sutra boljeti glava.
-Ajde idemo do mog stana. Blizu je.- rekla je te se uputila prema stanu, a ja sam bio naslonjen na nju da ne panem.

Znači ovo je njen stan. Nije ni čudo što radi dva posla sama živi. Stvarno nema nikog. Pogledam na neki jadni sat i vidim da je 5 sati ujutro. Uskoro će izaći Sunce. Uputio sam se do Ree.
-Ej.- javio sam joj se kad sam otvorio vrata balkona.
-Ej.- uzvratila je. Sjeo sam do nje te se isto naslonio na zidić.
-Zanimljiv ti je stan.- rekao sam. Šta ja govorim, stan joj se sranje. Lagano se nasmijala i rekla
-Znam da je sranje, al hvala na pokušaju.- Sunce polako izlazi i zrake je baš lijepo obasjvaju. Izgleda prekrasno.
-Pa gle rekao bih ti da si u krivu, al stvarno stan ti je sranje.- rekao sam joj. Opet se lagano nasmijala, najljepši prizor dosad. Kako bih volio da vidim taj osmjeh svakog dana, šta svakog dana, svakog trena.
-Kad si se probudila?- pitao sam ju. Čini se kao da je bila budna već neko vrijeme.
-Nisam ni spavala. Zapravo ne znam kad sam zadnji put mirno spavala uvijek se brzo probudim zbog noćne more. Pa izbjegavam spavanje.- rekla je te se tužno nasmijala. Izbjegava spavanje, pa kako to može.
-Noćne more?- moram znati što se to s njom dogodilo, jednostavno moram.
-Reći ću ti jednom, možda.- odgovorila je. Izgleda predivno ujutro. Zapravo izgleda predivno uvijek.
-Sorry zbog sinoć. Stvarno ne znam šta mi je bilo da se tolko napijem.- morao sam se ispričat. Čuj ja ispričat, pa čuda se ipak događaju.
-Nema veze. Bar smo se zabavili. Dugo se nisam tolko zabavila. Hvala na tome.- zabavila se, zbog mene? Zašto me to čini tolko sretnim?
-Drago mi je. A šta ćeš radit danas pošto si suspendirana iz škole?- na to sam se lagano nasmijao. Ne znam zašto, ali baš me nasmijava kad se sjetim kako me je opalila i ostala suspendirana.
-Ne znam. Vjerovatno tražit novi posao, poprilično sam sigurna da ću dobit otkaz. Mislim da mi Mate neće tolerirat to što sam njegovom prijatelju slomila ruku.- Mate? On nije šef njegov otac je.
-Nemoj se brinuti za Matu. On je samo očev potrčko. Jedina osoba koja te može otpustit je Matin otac, a njega nije briga za Matine prijatelje, njega je briga samo za profit. Tebe ljudi vole i u slastičarni i u klubu. Ako nisi znala, od kako radiš u slastičarni, poveća se broj mušterija i ako nisi primjetila jučer u klubu poslje tvog, ajmo reć, ispada svi su pričali kako je on to zaslužio. Imaš nešto u sebi šta ljude privlači iako si poprilično strašna osoba. Tvoj pogled ubija, ali tvoj osmjeh budi iz mrtvih. I ne dopuštaš ljudima da upravljaju tobom. Poprilično sam siguran da ja najviše znam o tebi zato šta smo se sinoć napili i pričali. Možda me glava ubija, al svega se sjećam. Čak i to da si me praktički nosila do stana pošto se ne sjećam kako smo ušli što znači da sam se onesvjestio. Kad smo kod toga kako si me donjela?- Matin otac mi je dužan i nema šanse da ću mu dopustit da ona ostane bez posla samo zato što se branila, što nije neka kurva šta bi sve radila zbog novca. Al baš me zanima kako me je donjela u stan.
-Onesvjestio si se točno isprid vrata dok sam odključavala. Pa sam samo otvorila vrata i dovukla te do kreveta. Nije bilo tolko teško, teže te je bilo vodit do stana.- rekla je dok je gledala ispred sebe. Zapuhao je lagani vjetar pa sam se malo stresao. Skužio sam da nemam majice, a ni hlaća. Bio sam samo u donjem rublju. Pa kako to nisam prije skužio. Prvo sam bio zbunjen pa sam pogledao u nju. Ona je gledala u mene i suzdržavala se od smjeha.
-Da pogodim, tek si sad kužio da si samo u donjem rublju.- pitala je retoričko pitanje. Dok je uvlačila usne u bezuspješnom pokušaju da se ne nasmije.
-Aha, a što se dogodilo s mojom odjećom?- pitao sam još zbunjenij. Lagano se zarumenila te rekla
-Povratio si po sebi pa sam te morala .. am .. skinut. Smrdio si.- još se više zarumenila te rekla
-Pošto ti je majica bila tanka povračina ti je prošla kroz nju te sam ti prošla s mokrom krpom po trbuhu, da te očistim, ajmo samo reć da ti se prijatelj uzbudio. Tad sam te samo pokrila i ošla na balkon. Od tada sam na balkonu.- rekla je sad već crvena ko paprika. A i ja sam se zacrvenio od srama i neugode. Majke ti ja sam povratio sam po sebi. Al šteta šta nisam bio budan kad me je prala, k vragu toga bi se tio sjećat. Neugodno sam se počešao po vratu te rekao
-Sorry i zbog toga. Stvarno ne znam što mi se dogodilo sinoć.- lagano se nasmijala te rekla
-Oprala sam ti robu pa je moš nosit u školu. Nego tila sam te pitat jel još uvijek stoji ponuda da ćeš mi pomagat sa školom ovih mesec dana šta sam suspendirana. I kad sam kod toga sorry šta sam te udarila.- na to sam se lagano nasmijao i odgovorio
-Naravno da ponuda još stoji i nema veze šta si me udarila zaslužio sam.- lagano osmjehnula i zahvalila mi. Rekla mi je da bi se trebao obući i krenut u školu, ako želim na vrijeme doć. Ušao sam unutra i obukao se. Još jednom sam joj se ispričao zbog sinoć i uputio se vanka. Kad sam izaša iz zgrade skužio sam da se nalazim u jednom od najopasnijih četvrti grada. Ona živi ovdje? Ona nije sigurna ovdje, da je neko krene napasti niko joj ne bi pomogao. A sigurno će je neko napasti, ako ostane ovdje. Ovdje žive samo klošari, čak ni policija ne dolazi u ovu četvrt. Moram joj nekako pomoć, nema šanse da ću mirno spavat znajući da je ona ovdje potpuno sama.