Ubojita ljubav

16

Rea POV:
Opet sam otišla u školu iako sam rekla da neću. Sjedila sam sa Liamom i radila probleme, npr. nije me prestao napadati pitanjima zašto, pa sam ga udarila laktom u facu i onda se izderala na njega da više prestane. Bila sam poslana u ravnatelja, kad sam došla kod njega suspendirali su me na mjesec dana. Znači opet nema škole, super, baš super. Još uz to Liam se ponudio da mi donosi domaće zadaće i da mi pojasni nakon što sam ja njemu rekla ne i poslala ga u tri lipe. Zanimljiv dan u školi, pravo. Sarkazam se može rezati nožem.

Sad sam u slastičarni taman završavam smjenu.
-Rea, Mate mi je reka da ti kažem da dođeš u njegov ured. Nešto te treba.- rekla mi je Maria.
-Da naravno.- rekla sam joj i teatralno se naklonila.
-Ti stvarno nisi normalna.- rekla je smijući se. I ja sam se nasmijala, bar malo.
-Jok ti si.- odgovorila sam joj pa se još jače počela smijat.
-Idem ja do Mate.- rekla sam i krenula prema njegovom uredu. Pokucala sam i kad sam čula jedno tiho naprijed ušla sam.
-Trebao si me?- pitala sam ga. Pokazao mi je pogledom da sjednem na stolicu nasuprot. Sjela sam i gledala prema njemu nervozno. Što sam napravila krivo? Hoće li mi dati otkaz? Onda bi mogla postati sumnjiva policiji. S onda bi me on pronašao. Možda bi to bilo i bolje, da se svega riješim.
-Rekao mi je Emilo kako si se sinoć snašla i čuo sam puno negativnih komentara nakon što ti je smjena završila. Svi su pitali gdje je nestala mala. Pa sam mislio što kažeš na stalan posao u klubu, ne samo dok od radiš dug.- rekao mi je Mate. Ostala sam začuđena. Znala sam da sam se brzo snašla, ali nisam mislila da sam bila tolko dobra.
-Ti to ozbiljno?- pitam, ne vjerujući što govori. Samo je klimnio glavom.
-Pristajem.- odgovorim odlučno. Možda taj klub ima veze s bandama, al tamo se osjećam drugačije, bolje. Zašto? Ni sama ne znam. Znam samo da tamo zaboravim na svoje probleme.
-Jesi sigurna? Možda moraš malo razmisliti o tome.- rekao je donekle zbunjeno.
-Da sigurna sam. Ne trebam razmišljati.- rekla sam sigurna u sebe i to što govorim.

Prije smjene u klubu otišla sam u podzemlje. Vidjela sam da su neki začuđeni što sam se uopće pojavila, neki su gledali u mene prestrašeno, a neki su preusmjerili svoj pogled u pod. Tad sam ugledala njega. Imao masnicu na oku od mog današnjeg ispada. Na tu sam se činjenicu malo podsmjehnula. On je uhvatio moj pogled, gledao me je zbunjeno. Sigurno me je pokušavao pronaći u sjećanju odakle me poznaje. Brzo sam makla pogled, ne smije me prepoznat. Onda sve pada u vodu. Borbe su bile dosadne sve dok Liam nije ušao u ring.
-Ove borbe su dosadne. Izazivam Munju imamo neriješenog posla.- rekao je. Nisam ništa odgovorila nego sam samo skinula majicu, ostajući u samo crnom sportskom grudnjaku. Ušla sam u ring samopouzdano. G je proglasio početak borbe. Gledali smo se izazovno u oči dok smo kružili ringom. Vidim mu u očima da me pokušava prepoznati i molim se Bogu da ne uspije.
-Dame imaju prednost.- rekao je šarmerski, kao da ga nisam prošli put pritukla. Ja mislim da si dama ipak ti. Pomislim da mu odgovorim, al onda bi me sigurno prepoznao pa sam samo odmahla glavom sa zabavljenim osmjehom. Već smo se dosta približili jedno drugome, ja sam ga izazivala da prvi napadne. Kad sam mu u očima vidjela da odustaje od toga da ja započnem udarila sam ga desnom šakom u kraj lijevog oka točno u masnicu koju sam mu danas zadala, ali on ne zna da sam to bila ja. Zatetura unazad i vidim kolko ga zapravo boli. Odmah za žalim što sam ga tu udarila. No brzo se oporavlja, te kreće na mene zamahom desne ruke koju vrlo lako izbjegnem. Danas mi je bilo teže pogodit ga zato što smo se već borili pa je znao većinu mojih udaraca, isto je vrijedilo za njega.
-Postaješ predvidljva tajanstvena damo.- Nisam ti ja dama. Malo mi je falilo da kažem.
-Sjena završi ovo. Imamo situaciju.- rekao je Marko. Pogledao ga je na sekund koji sam iskoristila i nokautirala ga.
-Eto sad ga vodi.- rekao je G. Dobro da je on reka malo mi je falilo da ja kažem. Onda bi tek imala problema.

Došla sam u stan i spremila novce. Te se spremila za posao. Stavila sam malo korektora da prekrijem masnice i otišla na posao. Kad sam ušla u klub opet me je zapuhao smrad, no nije me briga. Došla sam do šanka i pozdravila Emila.
-Rea aj molim te odnesi ovu narudžbu do stola u kutu, tamo.- pokazao je prstom kamo.
-Nije nam došla jedna konobarica.-
-Ma nema veze, nije mi problem.- rekla sam i uzela pladanj od njega te se uputila prema stolu. Kad sam došla do stola vidjela sam Matu i njegove "prijatelje". Čudno.
-Šefe šta je reći da ste tu, a ne u privatnoj sobi?- morala sam pitat.
-Pa ovdje imamo bolji pogled.- rekao je Mate te se nasmijao. Zašto sam pitala, zašto. Samo sam se nelagodno nasmijala dok sam ga ubijala u mislima. Spustila sam pladanj te sam krenula prema šanku.
-Kud tako brzo Rea? Ostani malo s nama, mislim da se i ostali slažu.- rekao je, a ostali se složili s njim.
-Mislim da bi bilo bolje da odem za šank. Emilo ne može sam mušterije postaju mrzovoljne.- rekla sam prvo šta mi je palo na pamet. Nema šanse da ću ostati s njima. Ni da mi plate.
Okrenula sam se i krenula prema šanku. Kad je jedan kreten mislio da je pametna ideja da me uhvati za ruku. Naglo me je okrenuo i privukao sebi. Pusti mi je ruku i stavio mi je na dupe te stisnuo. Bože pomozi mi da ga ne ubijem.
-Mići svoje šape s mene kretenu.- rekla sam mu bjesno kroz zube.
-Al meni baš paše držat ruku ovdje.- rekao je te ponovo stisnuo. Duboko sam udahnula
-Ako je ne makneš ostat ćeš bez nje.- rekla sam mrtva ozbiljna dok sam ga ubijala pogledom. Da pogledi ubijaju sad bi bio 3 metra pod zemljom.
-Ja baš neću.- rekao je ponovo. Ok upozorila sam te. Uzela sam njegovu ruku te je jako i brzo udarila o kraj kutnog kauča. Čula sam krc i njegov bolni uzvik. Niko se nije čuo u klubu, kao da je vrijeme stalo. Odmakla sam se od njega i rekla.
-A sad moram na posao.- okrenula sam se i ugledala da su nas svi gledali. Prostrijelila sam ih pogledom pa su se brzo vratili svom poslu. Došla sam do šanka i taman kad sam krenula da nagnem votku
-Mala daj mi dvi votke.- rekao mi je dobro poznat glas. Okrenula sam se i vidjela Liama. Šta on radi ovdje zar nije ima neku situaciju? Nalila sam mu dvije votke kad sam skužila da niko od ekipe nije s njim.
-Sam si tu?- samo je kimnuo glavom.
-Pa šta će ti dvije?- pitala sam zbunjena. Samo se lagano nasmijao, platio te rekao
-Za tebe.- bila sam još zbunjenija. Pružio je čašu da nazdravimo. Nazdravila sam s njim te na eks popila.
-Ja tebe ne shvaćam. Danas sam te bukvalo udarila u glavu, izderala se na tebe, poslala te u tri lipe, a ti si mi platio piće kao da smo stari drugovi. Pa koji ti je. Ti si luđi od mene.- rekla sam mu. Na to se glasno nasmijao i reka
-Da još jednu rundu.- nalila sam pa smo i nju na brzinu ispili. Pratila sam pogledom onog kretena kako je odlazio iz kluba držeći se za ruku. Pojavio mi se zadovoljni osmijeh kad sam ga takvog vidjela. Zaslužio je kreten i gore, al za to nemam opravdanje.
-Zar si mu stvarno slomila ruku?- pita je Liam, nekako ponosno.
-Gle u moju obranu upozorila sam ga, njegov problem šta me nije posluša.- rekla sam pravdajući se. Onda se on počeo smijati
-Znam "Ako je ne makneš ostat ćeš bez nje".- rekao je imitirajući moj glas
-Svi smo te čuli, al nisam mislio da ćeš mu slomit ruku.- reka je.
-Pa šta da ti kažem. Ja sam čovjek od riječi.- rekla sam mu. Zadovoljna svojim odgovorom.
-Može još jedna.- reka je i pokazao na čašu. Lagano sam se nasmijala i natočila.