Ubojita ljubav

19

Rea POV:
Kad sam ušla u Liamov stan ostala sam zapanjena.

Ovako zamišljam njegov stan samo bez ljudi.

Njegov stan je bio bar 4 puta veći nego moj i ljepši da ne spominjem. Pogled je bio super, svugdje je bio najnoviji namještaj. Ovo je definitivno najbolji stan koji sam ikad vidjela.

-Ti živiš ovdje?- pitala sam još uvijek pod dojmom.
-Samo kad mi se neda vozit kući il sam previše pijan za vožnju. Kuća mi je puno dalje.- odgovorio je lagano zabavljeno. Dok sam ja svugdje lutala pogledom on se popeo uza skale žurnim korakom. Gledala sam gdje sam mogla još pod utjecajem ovog stana. Lagano sam se bacila na kauč i uživala u mekoći. Nesvjesno sam zaklopila oči te potpuno sam zaboravila zašto smo došli ovdje.
-Vidim da ti se sviđa moj kauč, al moram ti staviti antiseptik na rane.- rekao je Liam zabavljeno, naglo me vrativši u stvarnost. Lagano sam se trzla otvorivši oči. Stajao je ispred mene sa nekim poluosmjehom.
-Da, da moraš mislim moram.- rekla sam potpuno smušeno, zašto me to usrećuje, to što se brine za mene? Kleknuo je ispred mene i namočio gazu sa antiseptikom, lagano mi je prislonio na usnu, a ja sam napravila bolnu facu. Stvarno je jako boljelo.
-Oprosti, al stvarno ti moram riješit usnu. Stvarno grozno izgleda, bez uvrede.- rekao je nježno. Malo je manje sad boljelo kad sam prešla prvobitni šok. Samo sam malo kimnula na njegove riječi.
-Eto sad bolje izgleda, bez sve one krvi.- rekao mi je kad je maknuo gazu. Lagano je uzeo moju malu ruku u njegovu veliku. Prvo je namočio gazu te mi je stavio na ruku. Manje je boljelo zato što sam znala što očekivati. Kad mi je završio ruku uzeo je drugu i ponovio.
-Eto sad kad smo riješili otvorene rane idem ti po led zbog modrice.- rekao je te ponovo nestao, samo što je sad nestao u hodniku, a ne na katu. Nisam znala šta da radim, pa sam se samo digla i gledala kroz prozor.
-Evo.- rekao je te mi lagano položio led u krpi na glavu. Lagano je zaboljelo, al ne puno. Lagano se nasmijao te uzeo moju ruku i stavio je preko krpe te maknuo svoju.
-Ja mislim da nikad duže nisi šutjela, samo me zanima jel zbog stana il zbog mene.- rekao je zabavljeno pa sam mu direktno odgovorila.
-Zbog stana definitivno. Jel sam živiš ovdje, mislim jel ovo samo tvoj stan?- morala sam mu postavit pitanje da ne primijeti pravi razlog moje smušenosti. Kad i sama ne znam zašto me on čini tolko zbunjenom sada. Možda zato što ti se sviđa, malo više od prijatelja. Ne, ne može biti to. Garant ovako reagiram zato što se bojim da ne otkrije da sam ja Munja. Samo ti traži izlike, al on se tebi sviđaaaaaa. Opet je progovorio dosadni glas istine u meni, samo što je sad zvučala ki najbolja prijateljica neke tineđerke kad joj je rekla ko joj se sviđa. Znači priznaješ. Sviđa ti seeee. Ne, ne ptiznajem ja ništa. Moj unutarnji monolog prekida Liam.
-Da, ovo je samo moj stan. Al kako sam ti rekao imamo kuću samo što je dosta dalje od grada, pa ode većinom spavam.- ovaj stan je super, al opet nemaš slobodu kao što imaš kao u kući.
-Stan ti je stvarno super. Da bar ja imam ovakav stan, al bilo bi previše opasno.- ovaj zadnji dio sam promrmljala uz bradu. Nema šanse da bi mi prošlo za rukom da imam ovakav stan. Zamisli mlada 18-godišnjakinja uz jadnu plaću konobarice u slastičarni i konobarice u klubu, živi u luksuznom stanu. Ne samo da bi bila sumnjiva policiji nego ima previše kamera, lako bi me našao. Nisam više sigurna bili htjela da me nađe i riješi ovih noćnih mora.
-A sad zašto imaš tolko starih rana?- opet to pitanje, trebam li mu reć? Nemoj, bar ne još. U pravu je, još mu ne vjerujem dovoljno za to.
-A zašto te to uopće zanima?- stvarno šta njega zanima moj privatni život. To je moja stvar.
-Zato što se čini da se često tučeš, pretpostavljam da ti pobjeđuješ, al me zanima zašto se uopće tučeš.- opet on.
-Zato što ja želim, nije tvoj problem. Zahvaljujem ti šta si mi pomogao, al idem sad.- sve što je dobro kratko traje pogotovo kad sam ja u pitanju. Okrenula sam se i krenula otić.
-Nemoj ić.- rekao je dok me je lagano uhvatio za ruku, zaustavljajući me. Opet sam stavila masku i pogledala ga što sam ravnodušnije mogla.
-Hvala na pomoći, al idem.- rekla sam te izvukla ruku iz njegove.
-Molim te ostani.- promrmljao je u bradu no opet sam ga čula, al pravila sam se da nisam. Zašto se morao miješati gdje mu nije mjesto, a bilo nam je tako lijepo. Čim sam izašla iz stana obuzela me je neka hladnoća. Uputila sam se kući.

Liam POV:
A jesi i ti kreten. Morao si pitat jel da. Nisi moga šutit i čekat da ti sama kaže. Ti budalo treće vrste. Dosadni glas je opet u pravu, stvarno sam šupak. Čim je otišla obuzela me je neka neobjašnjiva hladnoća. Najgore je bilo kad me je nako ravnodušno pogledala. Taj me pogled ubija. Upućen meni, uništava me. Znam da mi ne vjeruje i zbog toga mi je najgore, a ne znam ni zašto tolko jako želim njeno povjerenje. Možda si se zaljubio jel ti to palo na pamet, ti glupanu. Ne nisam sam se zaljubio. Joj s kojim idiotom ja pričam. I ja se pitam. Stvarno si glup, mi smo ista osoba kretenu. Potpuno sam prolupao još samo da počnem naglas sam pričat sa sobom i zdrav sam za ludnicu. Znači odustaješ, prihvaćaš poraz. Zaljubljen si u Reu. Iskreno ne znam, ne znam jesam li zaljubljen u nju. Znam samo da se svaki put kad je sama bojim se da joj se nešto ne dogodi. Znam da joj želim pomoći. E to ti je moj kretenu zaljubljenost. Zašto je taj glas uvijek u pravu. Ne mogu li bar jednom ja biti u pravu. Ne moš 😋. U pizdu materinu moram se ispričati sutra šta sam se miša di mi nije bilo mjesto. Prva pametna od tebe danas. Ha ha ha. I ja se slažem potpuno je urnebesno 😂😂😂😂. Kako da joj se iskupim? Kupi joj zeleni skitlls to će sigurno pomoć. Eto nešto korisno i od tebe. Tehnički od tebe ista smo osoba samo što sam ja ona pametnija strana 😁😁. Monolog mi prekida zvonjava mobitela. Pogledam kroz prozor i vidim da je već mrak, pa kolko sam ja dugo vodio ovaj monolog stvarno sam prolupao.
-Molim.- javio sam se na mob.
-Ej Marko je, tribaš doći. Mislim da znam ko je izdajica u bandi. Ko daje informacije Bruni.- rekao je Marko tiho. Već neko vrijeme sumnjamo na izdajicu pošto sve je bilo previše sumnjivo u vezi njegova nestanka. Za to znaju samo osobe kojima potpuno vjerujem. Marko, David, Ivan, Emilo i Ivana. Niko osim nas ne zna. Zbog toga me je Marko omeo u borbi s Munjom. Moram saznat ko je ona.
-U redu, dolazim.- odgovorio sam te prekinuo. Otišao sam u garažu i sjeo na svoj mat crni Suzuki Gsxr 730 i uputio se prema kući.

Liamov motor